Da li ste čuli za sindrom srećnog srca? Kardiolog otkriva ko je u riziku od ovog neobičnog stanja

Sigurno ste nekad rekli "puno mi je srce", kada želite da opišete osećaj velike sreće, ljubavi ili zadovoljstva. Ali, da li ste znali da ta ista sreća ponekad može da utiče na srce - i to na loš način? Upravo to se dešava kod sindroma srećnog srca. U pitanju je redak oblik takotsubo sindroma, poznatog i kao kardiomiopatija izazvana stresom, koji nastaje posle intenzivnih pozitivnih događaja, sugeriše dr Nitin Bote, interventni kardiolog iz bolnice K J Somaiya u Mumbaju.

- Mehanizam je isti kao kod poznatijeg sindroma slomljenog srca, samo što ga ovde ne pokreću tuga ili stres, već osećaj euforije, ushićenja i velike sreće - navodi dr Bote.

Prema njegovim rečima, ovo stanje se najčešće javlja kod žena starijih od 50 godina, posebno kod onih koje su prošle kroz menopauzu.

- Smatra se da hormonske promene i pojačana osetljivost na nagle skokove hormona stresa, kao što je adrenalin, povećavaju rizik. Ipak, sindrom može da se javi i kod mlađih osoba, naročito ako već imaju probleme sa anksioznošću ili srčane tegobe - dodaje on.

Ovaj sindrom prvi put je prepoznat u Japanu devedesetih godina. Simptomi su slični srčanom udaru - bol u grudima i otežano disanje - ali bez zapušenih krvnih sudova. Umesto toga, dolazi do specifične slabosti srčanog mišića, gde se donji deo leve komore srca proširi i naduje, dok gornji deo i dalje normalno radi. Po tom obliku, koji podseća na japansku zamku za hobotnice "takotsubo", sindrom je i dobio ime.

Iako su negativne emocije poput tuge ili straha poznati okidači, novija istraživanja su pokazala da i jaka pozitivna osećanja, kao što su ushićenje, sreća ili uzbuđenje, mogu da izazovu ovaj sindrom. Iako se stanje uglavnom povlači, može da izazove ozbiljne komplikacije - kako kratkoročne, tako i dugoročne, naročito kod osoba koje već imaju narušeno zdravlje.

Zašto nastaje sindrom srećnog srca?

Kada se javi sindrom srećnog srca, organizam iznenada luči velike količine hormona stresa. To dovodi do toga da se donji deo leve srčane komore naduje, dok gornji deo nastavlja da se normalno steže.

- Simptomi su praktično isti kao kod srčanog udara - bol u grudima, kratak dah i promene na EKG-u - ali bez suženih ili začepljenih arterija - objašnjava dr Bote.

Najčešći okidači su iznenadne proslave, važni životni uspesi, neočekivane lepe vesti ili dugo priželjkivani susreti. U ređim slučajevima, čak i fizički napor ili preveliko uzbuđenje zbog nekog dostignuća mogu da budu okidač.

Ko je u riziku?

Iako mehanizmi nastanka ovog sindroma još uvek nisu do kraja razjašnjeni, zna se da su osobe koje imaju sklonost ka anksioznosti, depresiji ili preterano burnim emotivnim reakcijama u većem riziku.

Pored toga, ljudi koji već imaju neki problem sa srcem, kao što je slab srčani mišić, mogu da budu osetljiviji na jake emocionalne udare - čak i one pozitivne.

Jedno novo istraživanje, objavljeno u časopisu Trends in Cardiovascular Medicine, pokazalo je da takotsubo sindrom najčešće pogađa starije žene, koje imaju deset puta veći rizik u poređenju sa muškarcima.

Kako može da se spreči?

Prevencija ovog sindroma svodi se na to da osoba bude svesna svojih emocionalnih i fizičkih granica.

- Ljudi koji imaju neku srčanu bolest ili su inače skloni burnim reakcijama trebalo bi da nauče da se opuste, redovno idu na preglede i pokušaju da se postepeno pripreme za situacije koje mogu da izazovu snažna uzbuđenja - savetuje dr Bote.

Pomažu i promene životnih navika, kao što su praktikovanje joge, meditacije (molitve), vežbi disanja i obavezno dovoljno sna.

Kako se leči?

Po rečima doktora, sindrom srećnog srca se obično povlači i ne ostavlja trajne posledice. Zato se lečenje najčešće svodi na ublažavanje simptoma i praćenje rada srca.

U zavisnosti od težine stanja, lekar može da uključi lekove kao što su beta-blokatori, ACE inhibitori ili diuretici. Većina pacijenata se potpuno oporavi u roku od nekoliko nedelja, ali je važno da nastave sa redovnim kontrolama kako bi se izbegla eventualna pojava ovog problema u budućnosti.

Na kraju, sindrom srećnog srca nas podseća da čak i lepa osećanja, ako su prejaka, mogu da ostave trag na zdravlju. Zato su svest o ovom problemu, rano prepoznavanje simptoma i pravovremena briga najvažniji za dobar ishod, poručuje dr Bote.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs

Razlike u simptomima infarkta kod muškaraca i žena: Kardiolog Arsen Ristić otkriva ko je u većem riziku