Kako oštećenje jetre utiče na mozak? Infektolog otkriva simptome i posledice hepatične encefalopatije
Hepatična encefalopatija (HE) je stanje koje se javlja kada jetra ne može pravilno da obavlja svoju funkciju - i tada se u krvi nakupljaju štetne materije, posebno amonijak. Te toksične supstance, koje bi zdrava jetra inače uklonila, stižu do mozga i negativno utiču na njegovo funkcionisanje.
Toksična supstanca poput amonijaka se prirodno stvara u organizmu prilikom razgradnje proteina u crevima pod dejstvom bakterija crevne flore.
- Zdrava jetra ga metaboliše u ureu koja se izlučuje putem urina. Kod oštećene jetre je ovaj proces narušen, što dovodi do nakupljanja amonijaka u krvi i njegovog toksičnog delovanja na mozak. Na taj način se razvijaju različiti psihički i neurološki simptomi – od blagih do životno ugrožavajućih - objašnjavadr Ivana Gmizić, specijalista infektologije.
Zato je hepatična encefalopatija ozbiljna komplikacija bolesti jetre, koja zahteva pravovremeno prepoznavanje i lečenje.
Simptomi i znakovi
Početni stadijum hepatične encefalopatije često ostaje neprimećen, sa simptomima poput:
- blage zbunjenosti
- zaboravnosti
- poremećenog sna
- U narednim stadijumima dolazi do pojave letargije i izmena ponašanja, dok se teže forme karakterišu pojavom dezorijentacije, usporenog govora i karakterističnih pokreta šaka (asteriksis - nevoljno trzanje ruku koje nastaje zbog poremećaja u radu mozga). U najtežim slučajevima dolazi do poremećaja svesti koji progredira do kome, a u terminalnom stadijumu – do otoka mozga i smrtnog ishoda.
Hepatična encefalopatija se često javlja sa drugim kliničkim znacima popuštanja jetre kao što su žuta prebojenost kože i beonjača (ikterus), nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites), otoci nogu i karakterističan zadah iz usta (foetor hepaticus).
Koje bolesti jetre mogu dovesti do ovog stanja?
Hepatična encefalopatija se najčešće razvija kod osoba sa cirozom jetre različitog porekla – uključujući hronični hepatitis B i C, alkoholnu bolest jetre, nealkoholnu masnu bolest jetre (MAFLD/MASLD), kao i nasledne poremećaje poput Vilsonove bolesti, hemohromatoze i deficita alfa-1 antitripsina.
- Kod ovih pacijenata, dodatni faktori kao što su gastrointestinalno krvarenje, opstipacija, infekcije, dehidratacija, poremećaji elektrolita, bubrežna slabost, alkohol i određeni lekovi (sedativi, opioidi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi) mogu pokrenuti encefalopatiju.
Kako se dijagnostikuje?
- Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i isključivanja drugih uzroka poremećaja svesti. Moguće dijagnostičke metode uključuju određivanje nivoa amonijaka u krvi, neurološki pregled, elektroencefalografiju i radiografske metode poput skenera ili magnetne rezonance mozga - rekla je dr Gmizić.
Ipak, važno je naglasiti da nivo amonijaka ne mora uvek korelirati sa težinom simptoma.
Koji su trenutni pristupi i metode lečenja ove bolesti?
- Osnovni cilj terapije je smanjenje nivoa amonijaka u krvi i otklanjanje uzroka nastanka HE. Laktuloza je prvi izbor – ubrzava pražnjenje creva i smanjuje apsorpciju toksina.
- Rifaksimin smanjuje broj bakterija koje proizvode amonijak u crevima. U terapiji se koriste i probiotici, korekcija elektrolita i lečenje infekcija.
- U najtežim slučajevima može biti potrebna transplantacija jetre.
Kako pacijenti i porodica mogu sprečiti nastanak HE?
- Prevencija nastanka HE je ključna. Osobe sa cirozom treba da redovno uzimaju propisanu terapiju, izbegavaju alkohol i sedative, održavaju pravilnu ishranu, leče opstipaciju i infekcije, prate vrednosti elektrolita i redovno budu pod nadzorom hepatologa ili infektologa - naglasila je doktorka.
Porodica često prva primeti promene u ponašanju i ima važnu ulogu u brzom reagovanju.
Kako jetra utiče na zdravlje mozga? Ova dva organa i te kako zavise jedan od drugog - evo i kako
Da li stres zaista izaziva rak? Naučnici objasnili kako kortizol razara naš imunitet