Uticaj autoimunih bolesti na kardiovaskularno zdravlje: Šta lupus, reumatoidni artritis i psorijaza mogu da učine srcu
Autoimune bolesti poput lupusa, reumatoidnog artritisa i psorijaze ne pogađaju samo zglobove ili kožu, već mogu neprimetno oštetiti i srce. Saznajte kako hronična upala povećava kardiovaskularne rizike i zašto su rani skrining i holistička nega ključni.
Autoimuni poremećajise ponekad posmatraju kao zasebna stanja, bol u zglobovima kod reumatoidnog artritisa, kožne lezije kod psorijaze ili sistemski simptomi kod lupusa.
Ali ono što mnogi ljudi, pa čak i neki pacijenti, ne shvataju jeste da se ovi poremećaji ne zaustavljaju tamo gde se završavaju primarni simptomi. Neispravno funkcionisanje imunog sistema može neprimetno uticati na organe izvan svoje očigledne mete, posebno na srce.
- Kardiovaskularna bolestnije samo dugoročni rizik kod autoimunih pacijenata; ponekad može biti prva ozbiljna komplikacija koja dovodi pacijenta u medicinsku pomoć. I to je nešto o čemu mi, kao kliničari, moramo više da razgovaramo - rekao je dr Ravindranat Redi, doktor hirurgije i viši konsultant za interventnu kardiologiju, bolnica Gleneagls BGS Kengeri, Bengaluru, koji je objasnio kardiovaskularni uticaj autoimunih bolesti.
Veza između srca i autoimunog sistema
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem, umesto da štiti telo, počne da napada sopstvena tkiva. Ovaj kontinuirani unutrašnji rat stvara hroničnu upalu, jednu od najštetnijih sila u kardiovaskularnom zdravlju.
- Upala ne samo da iritira zglobove ili kožu; ona može da poremeti unutrašnju oblogu krvnih sudova, ubrza stvaranje plaka i poveća tendenciju zgrušavanja. Ova osnovna upala je razlog zašto se pacijenti sa autoimunim stanjima suočavaju sa znatno većim rizikom od srčanog udara, moždanog udara, srčane insuficijencije, i iznenadne srčane smrti, čak i u mlađim godinama - rekao je dr Redi.
Sistemski eritematozni lupus: Skriveni srčani udarac
Među svim autoimunim bolestima, lupus je posebno poznat po svom uticaju na kardiovaskularni sistem. Lupus može uticati na srce na više načina, uzrokujući upalu perikarda (kesice koja okružuje srce), miokarditis (upalu srčanog mišića) ili endokarditis (koji zahvata srčane zaliske). Možda još više zabrinjava rani početak ateroskleroze kod pacijenata sa lupusom.
Studija iz 2025. godine otkriva su da mlade žene sa lupusom imaju do 50 puta veći rizik od srčanog udara u poređenju sa ženama bez bolesti.
- Ovo nije samo teoretski, videla sam žene u tridesetim godinama, bez drugih faktora rizika, koje su došle sa bolovima u grudima i na kraju im je bila potrebna angioplastika - dodala je dr Redi.
Reumatoidni artritis: Više od problema sa zglobovima
Reumatoidni artritis (RA) je klasična bolest zglobova, ali hronična upala ne poštuje granice. Što duže RA ostaje aktivan, veći je rizik od razvoja koronarne arterijske bolesti, srčane insuficijencije i atrijalne fibrilacije.
- Zanimljivo je da čak i kada pacijenti ne prijavljuju bol u grudima, ponekad tokom pregleda pronađemo tihu ishemiju, smanjen protok krvi u srce. To je zato što upala može suptilno da naruši način na koji se krvni sudovi šire, koliko dobro srce pumpa ili kako se ponaša električni sistem.
I nije samo bolest u pitanju. Neki lekovi za reumatoidni artritis, poput steroida, mogu povećati krvni pritisak, nivo šećera u krvi i holesterola, što predstavlja dodatni kardiovaskularni rizik ako se ne leče dobro.
Psorijaza: stanje kože koje ide dublje
Psorijaza, koja se često odbacuje kao „problem sa kožom“, sve se više prepoznaje kao sistemsko inflamatorno stanje.
- Teška psorijaza nosi nezavisan rizik od metaboličkog sindroma i koronarne arterijske bolesti. Plakovi na koži mogu biti vidljivi, ali unutar arterija se formiraju slični plakovi, sužavajući krvne sudove i povećavajući rizik od srčanih događaja - objasnio je dr Redi.
Važno je da čak i mlađi pacijenti sa umerenom do teškom psorijazom, oni u 30-im ili 40-im godinama, mogu imati vaskularne promene slične nekome ko je deceniju stariji. Upala ne ostaje ograničena na kožu. Ona se kreće tiho, sistemski.
Šta pacijenti i lekari mogu da urade?
Prvi korak je svest. I pacijenti i lekari moraju da shvate da autoimune bolesti dolaze sa kardiovaskularnim teretom. Nije dovoljno samo upravljati otokom zglobova ili kožnim plakovima, moramo dublje istražiti. Evo šta preporučujemo u kliničkoj praksi:
Rani kardiovaskularni skrining za pacijente sa umerenom do teškom autoimunom bolešću, čak i u odsustvu simptoma. Ovo može da uključuje lipidne panele, praćenje krvnog pritiska, a ponekad i napredno snimanje ako je potrebno.
Agresivno postupanje sa tradicionalnim varijablama rizika. To podrazumeva rano i redovno upravljanje pušenjem, visokim holesterolom, visokim šećerom u krvi i gojaznošću.
Kontrola aktivnosti bolesti je ključna. Što je niži nivo upale, to je manji rizik od srčanih oboljenja. Kada se pravilno primenjuju, biološki lekovi i DMARD (antireumatski lekovi koji modifikuju tok bolesti) mogu pomoći u smanjenju sistemske upale i indirektno poboljšati kardiovaskularno zdravlje.
Praćenje neželjenih efekata lekova. Iako su steroidi i neki imunosupresori važni u kontroli pogoršanja simptoma, dugotrajna upotreba može negativno uticati na zdravlje srca ako nije pažljivo uravnotežena.
Upravljanje srčanim rizicima kod autoimunih bolesti nije posao jednog specijaliste. To zahteva timski rad, reumatolozi, dermatolozi, kardiolozi i lekari opšte prakse moraju biti na istoj strani. U nekim bolnicama sada imamo klinike za „autoimuno-kardiologiju“ gde se ovi pacijenti zajednički leče, a rezultati su daleko bolji.
Pacijenti bi takođe trebalo da se osećaju osnaženo da postavljaju pitanja o zdravlju svog srca tokom konsultacija. Ako živite sa lupusom, reumatoidnim artritisom ili psorijazom i nikada vam nije procenjen kardiovaskularni rizik, pokrenite to pitanje kod svog lekara. Što ranije počnemo sa skriningom i preventivnom negom, bolji su rezultati.
Dr Redi je zaključio:
- Autoimune bolesti se ne javljaju samo u zglobovima ili na koži. One mogu neprimetno oslabiti srce, ponekad pre nego što primetimo bilo kakve spoljašnje znake. Kao stručnjaci, moramo rano povezati tačke i učiniti zdravlje srca centralnim delom autoimune nege. Jer je spasavanje zglobova ili kože važno, ali zaštita srca može spasiti život.
Izvor: Onlymyhealth.com/
