Volf-Parkinson-Vajt sindrom: Od uzroka do simptoma - sve što bi trebalo da znate o ovoj aritmiji

Jedna od takvih aritmija je Volf-Parkinson-Vajt (VPV) sindrom, kod koje postoji dodatni električni put u srcu koji može da izazove ubrzan ili nepravilan rad srca. Iako mnogi za ovu dijagnozu nikada nisu čuli, važno je znati šta je u pitanju, posebno zato što se često otkriva kod mladih i beba.

Mada bilo ko može da razvije ovaj sindrom, najčešće se dijagnostikuje kod mladih i novorođenčadi. U retkim slučajevima može da se poveže i s urođenim srčanim manama, poput Epštajnovog sindroma, koji zahvata trikuspidalni zalistak.

Šta uzrokuje VPV sindrom?

Prema podacima ugledne američke medicinske izdavačke kuće StatPearls, VPV sindrom se javlja kod otprilike 1-3 osobe na 1.000. Zanimljivo je da mnogi ljudi koji imaju ovaj obrazac na EKG-u nemaju nikakve simptome - oko 65 odsto adolescenata i 40 odsto odraslih starijih od 30 godina ostaje bez tegoba. Ipak, postoji mali godišnji rizik (1-2 odsto) da razviju aritmije.

Ovo stanje se najčešće javlja u uzrastu između 20 i 24 godine, a može da se nasleđuje, naročito ako postoji mutacija gena PRKAG2.

Simptomi VPV sindroma

Najčešći simptom je iznenadno i ubrzano lupanje srca, kaže dr Prakaš. Ostali simptomi mogu da uključe:

• vrtoglavicu
• bol u grudima
• osećaj preskakanja srca
• kratak dah
• umor
• nesvesticu

- Simptomi najčešće počinju naglo i mogu da traju od nekoliko sekundi do više sati. Kod nekih ljudi, VPV ne daje nikakve znake, i slučajno se otkriva prilikom EKG-a koji se radi iz drugog razloga - navodi doktor.

Učestalost i jačina simptoma variraju - kod nekih se javljaju retko, dok drugi imaju česte epizode.

Po čemu se VPV razlikuje od drugih aritmija?

VPV se razlikuje od drugih poremećaja srčanog ritma zato što postoji dodatna električna veza između pretkomora i komora. Ovaj "sporedni put" omogućava električnim impulsima da putuju neprirodno brzo, što najčešće izaziva aritmiju poznatu kao atrioventrikularna reentri tahikardija (AVRT).

 - Zato se VPV razlikuje od aritmija kao što su atrijalna fibrilacija ili supraventrikularna tahikardija, koje nastaju zbog poremećaja u uobičajenim provodnim putevima. Ako se ne leči, ovaj dodatni put može da poveća rizik od ozbiljnijih srčanih poremećaja - opominje kardiolog.

Mogućnosti lečenja

Kako objašnjava dr Prakaš, lečenje VPV sindroma zavisi od toga koliko su simptomi izraženi. Neki pacijenti ne moraju da se leče, već se samo prate redovno.

- Kod onih koji imaju učestale ili ozbiljne simptome, lekari obično preporučuju beta-blokatore ili antiaritmike, koji pomažu da se srčani ritam reguliše. Međutim, najefikasnije i najtrajnije rešenje je kateterska ablacija - sugeriše.

U pitanju je minimalno invazivna procedura tokom koje se tanka žica uvodi kroz krvni sud do srca, gde se dodatni električni put uklanja radiofrekventnom energijom. Ova procedura ima visoku stopu uspešnosti i često dovodi do potpunog izlečenja.

- Klasična operacija se danas retko primenjuje, i to samo ako ablacija ne uspe ili nije moguća. Uz odgovarajuće lečenje, većina ljudi sa VPV sindromom može da vodi potpuno normalan i aktivan život - naglašava dr Prakaš i poručuje:

- Ako imate ubrzan ili nepravilan puls ili ako vam srce ponekad "preskače", ne bi bilo loše da to proverite kod lekara - srce ne daje znakove bez razloga.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs

10 poznatih ličnosti s nepravilnim srčanim ritmom: Zajednička muka Eltona Džona, Majli Sajrus i Džoa Bajdena