Da li imate šum na srcu? Kardiolog otkriva kada su bezopasni, a kada razlog za zabrinutost
Šumovi na srcu su dodatni zvuci koji se javljaju tokom otkucaja srca. U najvećem broju slučajeva su bezopasni, ali mogu da ukazuju i na ozbiljniji, abnormalan problem. Kako ih razlikovati i kada bi trebalo da se obratite lekaru?
Šum na srcu, kako i sam naziv kaže, predstavlja zvuk koji se javlja tokom srčanog rada, a nastaje zbog bržeg i burnijeg protoka krvi kroz srce. Ovi zvuci se obično opisuju kao šuštanje, zviždanje ili zvuk sličan šumu vetra i mogu da se čuju pomoću stetoskopa. Ali šta ih tačno izaziva i šta bi trebalo da uradimo ako ih lekar otkrije? Da li su zaista bezopasni ili nose rizik? Odgovore na ova pitanja daje je dr Pratik Čodari, interventni kardiolog iz Azijske bolnice u Faridabadu.
Šta je zapravo šum na srcu?
Dr Čodari objašnjava da šum na srcu nastaje usled burnog protoka krvi unutar samog srca ili kroz velike krvne sudove u njegovoj blizini.
- Čuje se stetoskopom i najčešće podseća na šuštanje ili zvuk koji liči na škripanje. Šum nije bolest sama po sebi, već može da ukaže na normalno ili nenormalno stanje srca - navodi on.
Lekari najčešće otkrivaju šum tokom rutinskog pregleda, slušajući različite delove grudnog koša. Važni su vreme pojave (tokom sistole ili dijastole), ton, mesto i jačina šuma, jer to pomaže da se proceni njegov značaj. Prema podacima Johns Hopkins Medicine, šumovi se ocenjuju na skali od 1-6 gde je jedan jedva čujan, a šest vrlo glasan.
Kako navodi medicinski vodič StatPearls, pažljivo slušanje srca stetoskopom je jednostavna, ali veoma korisna dijagnostička metoda. Ako se pravilno izvede, može da otkrije šumove s prilično velikom tačnošću - čak 70 odsto senzitivnosti i 98 odsto specifičnosti.
Dok su neki šumovi bezopasni (posebno kod dece ili trudnica), drugi mogu da ukazuju na ozbiljnije probleme poput oštećenja srčanih zalistaka, urođenih srčanih mana ili anemije.
Bezopasni i abnormalni šumovi: Koja je razlika?
Prema rečima dr Čodarija, bezazleni šumovi su obično tihi, kratkotrajni i javljaju se tokom sistole - kada se srce steže i izbacuje krv. Ne prate ih drugi simptomi i često se menjaju u zavisnosti od položaja tela ili fizičke aktivnosti.
S druge strane, abnormalni šumovi mogu da budu glasniji, traju duže, da se jave tokom dijastole - kada se srce opušta - i da imaju dodatne karakteristike, kao što je "drhtaj" koji se može osetiti dodirom na grudima.
- Ako je šum praćen simptomima poput bola u grudima, umora, otežanog disanja ili slabijeg rasta i razvoja kod dece, veća je verovatnoća da se radi o ozbiljnijem problemu i da je potrebno dalje ispitivanje - opominje kardiolog.
Dobra vest je da se u većini slučajeva bezazleni šum ne razvija u ozbiljno stanje, niti ukazuje na bolest srca. Takvi šumovi su naročito česti kod dece i najčešće nestanu s godinama, kako srce i grudni koš sazrevaju. Ipak, ako se šum promeni ili se pojave novi simptomi, treba ga ponovo proveriti.
- Iako retko, moguće je da šum za koji se ranije mislilo da je bezopasan, kasnije pokaže da je u vezi sa blagim, strukturnim problemom koji je vremenom postao izraženiji - upozorava dr Čodari.
Kako se ispituje uzrok šuma?
Ako postoji sumnja da je šum abnormalan, ili ako pacijent ima simptome srčanih tegoba, lekar će najverovatnije predložiti dodatne analize. Najčešći test je ehokardiogram - ultrazvuk srca, koji daje detaljnu sliku njegove građe i funkcije.
Mogu se koristiti i druge metode, kao što su elektrokardiogram (EKG), koji meri električnu aktivnost srca, ili rendgen grudnog koša, koji pokazuje veličinu i oblik srca. U nekim slučajevima potrebna je i konsultacija sa kardiologom ili dodatno snimanje.
Šumovi kod dece
Šumovi na srcu su vrlo česti kod zdrave dece i u većini slučajeva su bezopasni. Međutim, ponekad su posledica urođenih srčanih mana.
Zato dr Čodari savetuje roditeljima da se obrate pedijatru ako se kod deteta otkrije šum, naročito ako je praćen simptomima kao što su slabo napredovanje u telesnoj težini, učestale respiratorne infekcije, zamaranje tokom hranjenja, plavičasta koža ili usne, ili otežano disanje. Ipak, važno je znati da je najveći broj šumova kod dece - bezazlen.
- Pedijatri su obučeni da prepoznaju karakteristike koje mogu da ukazuju na potrebu za daljom dijagnostikom. Ako postoji sumnja, dete se upućuje kod dečjeg kardiologa na ehokardiografski pregled i dalje ispitivanje - dodaje on.
Potražite savet
Najvažnije je da znate kada šum može da ukaže na nešto ozbiljnije - posebno ako je praćen simptomima poput zamaranja, bola u grudima ili otežanog disanja.
- Uz redovne kontrole i jednostavne dijagnostičke testove, lekari lako mogu da utvrde da li je šum bezazlen ili signal za dalje lečenje. U slučaju sumnje - ne čekajte, potražite savet stručnjaka - poručuje dr Čodari.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
