Punkcija štitne žlezde: Postupak koji bezrazložno plaši mnoge, a može spasiti život
Otkrivanje čvora na štitnoj žlezdi može biti neprijatno, ali ključni korak u dijagnozi je biopsija tankom iglom.
Ovo je minimalno invazivna i bezbedna procedura koja sa velikom tačnošću utvrđuje da li je promena na štitnoj žlezdi benigna ili zahteva dalje lečenje.
Štitna žlezdau obliku leptira koja se nalazi na prednjem delu vrata, neophodna je za regulisanje mnogih telesnih funkcija. Ponekad se unutar nje mogu formirati čvorići, što je izuzetno često, posebno kod žena. Iako sama pomisao na čvorić može biti zabrinjavajuća, važno je znati da je velika većina, više od 90 procenata, ovih čvorića benigna.
Međutim, da bi se pouzdano isključilo prisustvo raka, lekari preporučuju dijagnostičku proceduru poznatu kao biopsija tankom iglom (FNA). Ova procedura omogućava uzimanje malog uzorka ćelija iz čvorića za citološku analizu i smatra se zlatnim standardom jer je znatno manje invazivna od hirurške biopsije, sa jednakom pouzdanošću u postavljanju dijagnoze.
Traje manje od 30 minuta
Sam postupak punkcije obično traje manje od 30 minuta i izvodi se ambulantno. Pacijent leži na leđima sa jastukom ispod ramena tako da je vrat blago zabačen unazad i izložen. Lekar prvo dezinfikuje kožu vrata antiseptikom, a zatim nanosi gel na bazi vode koji omogućava bolji prenos zvučnih talasa. Koristeći ultrazvučnu sondu, lekar precizno locira sumnjivi čvorić na ekranu. Zatim se kroz kožu u čvorić ubacuje veoma tanka, šuplja igla, tanja od one koja se koristi za vađenje krvi.
Pacijenta se zamoli da ne guta, kašlje ili govori tokom kratkog postupka uzimanja uzorka. Igla se pomera napred-nazad nekoliko puta kako bi se sakupio dovoljan broj ćelija, a postupak se može ponoviti dva do šest puta na različitim delovima čvorića kako bi se osigurala najveća moguća tačnost nalaza. Iako se može osetiti blagi pritisak, postupak obično nije bolan i lokalna anestezija često nije ni potrebna.
Jedna od najvećih prednosti ove procedure je minimalna priprema. Pacijenti mogu normalno jesti i piti pre nego što dođu na biopsiju. Međutim, izuzetno je važno da obavestite svog lekara o svim lekovima koje uzimate, posebno antikoagulansima ili lekovima za razređivanje krvi kao što je aspirin. Vaš lekar će vam verovatno savetovati da privremeno prestanete sa njihovim uzimanjem kako biste smanjili rizik od krvarenja i modrica na mestu uboda.
Odmah se vraćate redovnim aktivnostima
Rizici povezani sa biopsijom štitne žlezde su veoma retki i uglavnom bezopasni. Mogu uključivati manje krvarenje na mestu uboda. Zahvaljujući preciznom ultrazvučnom vođenju, oštećenje okolnih struktura vrata je izuzetno retka komplikacija.
Većina pacijenata može se odmah vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima, a zavoj se može ukloniti nakon nekoliko sati.
Nakon što je procedura završena, lekar će primeniti blagi pritisak na mesto uboda kako bi zaustavio krvarenje i pokriti ga malim zavojem ili gazom. Većina pacijenata može se odmah vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima, a zavoj se može ukloniti nakon nekoliko sati. Preporučuje se da se ne tuširate ili ne kvasite područje uboda 24 sata nakon biopsije.
Moguće je da se javi blagi bol ili osetljivost u vratu tokom narednih dan ili dva, što se može uspešno ublažiti hladnim oblogama ili lekovima protiv bolova koji se izdaju bez recepta, kao što je paracetamol.
Rezultati citološke analize su obično gotovi za nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od laboratorije, nakon čega će vas lekar obavestiti o rezultatima i sledećim koracima.
Šta rezultati mogu pokazati?
Patolozi klasifikuju nalaze prema Betezda sistemu, koji ima šest kategorija. Najčešći nalaz, u 60 do 70 odsto slučajeva, je benigni, što znači da čvor nije kancerogen i rizik od maligniteta je manji od tri odsto. U ovom slučaju se obično preporučuje samo redovno ultrazvučno praćenje.
S druge strane, maligni nalaz se javlja u oko pet odsto biopsija i sa 97-99 odsto sigurnosti ukazuje na rak, što skoro uvek dovodi do hirurškog lečenja.
Između ove dve krajnosti je značajan procenat (oko 25-35 odsto) neodređenih nalaza. To znači da ćelije imaju neke atipične karakteristike, ali nedovoljne za definitivnu dijagnozu. U takvim situacijama, u zavisnosti od podkategorije, rizik od raka se kreće od pet do 30 procenata, pa lekar može preporučiti ponovnu punkciju, napredno molekularno testiranje uzorka ili operaciju. Ponekad je uzorak nedijagnostički, što znači da nije prikupljeno dovoljno ćelija za analizu i postupak je potrebno ponoviti.
Kada je punkcija uopšte neophodna?
Nije svaki čvor na štitnoj žlezdi kandidat za biopsiju. Lekar će doneti odluku na osnovu ultrazvučnih karakteristika čvora. Punkcija se najčešće preporučuje za čvorove veće od jedan do jedan ipo centimetara koji su čvrste (čvrste) strukture, imaju nepravilne ivice ili sadrže male naslage kalcijuma (mikrokalcifikacije).
Takođe, ljudi sa određenim stanjima, kao što je Hašimotov tireoiditis, autoimuna bolest štitne žlezde, mogu biti izloženi povećanom riziku od razvoja čvorova koji zahtevaju dalje lečenje. Konačnu odluku uvek donosi lekar, endokrinolog ili radiolog, koji će proceniti sve faktore rizika i karakteristike čvora pre nego što preporuči ovu bezbednu i izuzetno korisnu dijagnostičku proceduru.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
6 ključnih rutina za zdravlje štitne žlezde: Ako preskačete bilo koju - nije dobro
