Da li je preskakanje srca bezazlena pojava? Evo kada bi trebalo da se obavezno javite lekaru
Većinu vremena nismo ni svesni niti osećamo otkucaje svog srca. Dok smo zauzeti poslom, brigama ili zadovoljstvima – bilo na javi ili u snu – srce neprestano radi, kuca i pumpa krv kroz krvne sudove. Palpitacije definišemo kao neprijatan osećaj jačeg, bržeg ili nepravilnog otkucaja srca. To može stvoriti nelagodu u grudima.
Obično se javljaju u mirovanju. Neki ljudi su osetljiviji i osećaju čak i najmanji poremećaj ritma, dok drugi uopšte ne obraćaju pažnju na takve pojave, a aritmije se kod njih otkrivaju slučajno, tokom rutinskog pregleda.
Šta može izazvati palpitacije?
Psihološki faktori
Neke osobe osećaju pojačan rad srca iako ne postoji objektivan poremećaj ritma. Strah i podsvesna briga o zdravlju srca mogu pojačati osetljivost na normalne otkucaje.
Ekstrasistole - „preskočeni“ otkucaji
Najčešći uzrok palpitacija su povremeni „preskočeni“ otkucaji, poznati kao ekstrasistole. To su preuranjeni otkucaji koji potiču iz komora (ventrikularne) ili pretkomora (supraventrikularne). Dijagnoza se postavlja EKG-om, a tretman zavisi od učestalosti – često je dovoljna promena životnih navika.
Tahikardija (brz rad srca)
Tahikardija može biti ventrikularna ili supraventrikularna. Reč je o iznenadnom ubrzanju otkucaja koje ne potiče iz prirodnog „pokretača“ ritma (sinusnog čvora). Takve aritmije mogu biti ozbiljne i zahtevaju lečenje.
Atrijalna fibrilacija
To je stanje u kojem srce kuca nepravilno i haotično – bez pravog ritma. Otkucaji su razbacani i neredovni. Ovo je ozbiljna aritmija koja zahteva hitnu terapiju.
Lečenje uključuje lekove, elektrošok (električna kardioverzija), usporavanje pulsa i upotrebu antikoagulansa (lekova protiv zgrušavanja krvi) da bi se sprečio moždani udar. U nekim slučajevima sprovodi se kateter ablacija.
Hipertireoza
Povećana funkcija štitne žlezde može izazvati ubrzan rad srca. Pritisak može biti visok (sistolični), a donji nizak (dijastolni), pa se oseća puls po celom telu. U starijih osoba može dovesti i do atrijalne fibrilacije.
Fiziološka reakcija na napor
Kod fizičkog napora normalno je da se srce ubrza. To nije aritmija, već očekivana i zdrava reakcija tela. Srce funkcioniše kao motor – ubrzava kad je potrebno.
Ishrana i stimulansi
Veliki obroci, posebno masni ili obilni, mogu izazvati palpitacije zbog pritiska na srce usled naduvenog želuca. Alkohol, energetski napici i kafa su česti uzroci palpitacija, naročito u većim količinama. Droge takođe mogu izazvati ozbiljne srčane poremećaje.
Anksioznost i stres
Stres i uznemirenost utiču na srčani ritam. Srce može da ubrza ili da preskače. Ljudi koji se fizički aktivno nose sa stresom imaju manji rizik od srčanih bolesti.
Kada se obratiti lekaru?
Palpitacije su najčešće bezopasne, ali lekaru se treba obratiti ako:
- traju duže od nekoliko minuta,
- javljaju se u mirovanju,
- praćene su bolom u grudima, vrtoglavicom, zamaranjem ili nesvesticom,
- imate već dijagnostikovanu srčanu bolest.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Sve razlike između ženskog i muškog srca: Kardiolog otkriva zašto je to važno
