Muče vas promene raspoloženja, anksioznost, uznemirenost? Možda je štitna žlezda krivac
Čak 60 odsto žena sa hipertireozom ima neki oblik psihičkih simptoma - depresiju, anksioznost, panične napade, pa čak i suicidalne misli.
Kad pomislimo na anksioznost, nesanicu, nemir ili promene raspoloženja, uglavnom verujemo da je uzrok psihičke prirode. A šta ako su ti simptomi posledica nečeg fizičkog? I to nečeg tako malog kao što je štitasta žlezda smeštena u vratu?
Hipertireoza je stanje u kojem štitasta žlezda luči previše hormona, što utiče na metabolizam i nivo energije. Ali manje se govori o tome koliko ti hormoni mogu da utiču i na raspoloženje, koncentraciju i celokupno mentalno stanje. Oni ne regulišu samo rad tela – već utiču i na hemiju mozga, kaže psihijatar dr Sandep Vohra i otkriva kako hipertireoza može da se „maskira“ kao psihijatrijski poremećaj, te zašto je važno da se prepozna na vreme.
Kada telo imitira um
Povezanost između endokrinih i psihijatrijskih poremećaja nije nova, ali tek poslednjih godina dobija pažnju kakvu zaslužuje. Sve više studija pokazuje da hipertireoza može da izazove simptome koji vrlo liče na mentalne poremećaje.
- Osobe s hipertireozom mogu da osećaju nemir, teskobu, razdražljivost, probleme sa spavanjem, pa čak i ponašanje koje podseća na maničnu fazu. Ti simptomi lako mogu da se protumače kao anksiozni poremećaj, panični napadi ili bipolarni poremećaj - kaže dr Vohra.
Studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu Translational Psychiatry, pokazala je da osobe s hipertireozom imaju za 67 odsto veći rizik od depresije u poređenju sa zdravim ispitanicima. To nije samo statistika – to je svakodnevni dijagnostički izazov. Posebno je značajno preklapanje sa bipolarnim poremećajem.
- Manična faza bipolarnog poremećaja – ubrzane misli, impulsivnost, nesanica, višak energije – gotovo da kopira simptome hipertireoze. Problem je što mnogi pacijenti odmah dobiju psihijatrijsku terapiju, bez prethodnog testiranja hormona, što može da dovede do pogrešnog lečenja i još većeg bola - dodaje dr Vohra.
Zašto je to važno
Pogrešna dijagnoza nije samo stručna greška — ona može da ima ozbiljne posledice. Ako pacijent dobije psihijatrijske lekove, a osnovni problem ostane neprepoznat, to može da uspori pravo lečenje, pogorša simptome i produži patnju.
Studija iz 2023. godine potvrdila je jaku vezu između čak i blažih poremećaja rada štitaste žlezde i pojave anksioznosti, depresije i poremećaja raspoloženja. Autori su naglasili da se mnogi psihijatrijski simptomi zapravo oslanjaju na fiziološke promene izazvane hormonima štitaste žlezde.
U Indiji je, recimo, sprovođena uporedna klinička analiza sa 75 žena koje imaju hipertireozu i isto toliko zdravih žena (kontrolna grupa). Rezultati su pokazali da je čak 60 odsto žena sa hipertireozom imalo neki oblik psihičkih simptoma (depresiju, anksioznost, panične napade, pa čak i suicidalne misli), dok je u kontrolnoj grupi ta brojka bila znatno manja – 34,7 odsto.
Uprkos ovim podacima, testiranje hormona štitaste žlezde i dalje nije deo rutinske psihijatrijske procene u mnogim zemljama, što bi trebalo da se promeni.
Zajednička briga o zdravlju
Povezanost štitaste žlezde i psihičkog zdravlja još jednom pokazuje koliko je važno da postoji saradnja između lekara različitih specijalnosti – endokrinologa, psihijatara i lekara opšte prakse.
- Jedan običan test krvi – TSH, T3 i T4 – može da napravi ogromnu razliku. Može da spreči nepotrebno uvođenje psihijatrijskih lekova i omogući tačnu, hormonsku terapiju koja vraća i raspoloženje i metabolizam u ravnotežu - kaže dr Vohra.
On dodaje da ne bi trebalo zaboraviti ni psihosocijalni teret koji hipertireoza nosi – promene u telesnoj težini, proređivanje kose, poremećaji menstruacije – sve to utiče na samopouzdanje, i može dodatno da pogorša anksioznost ili depresiju.
Šta bi pacijenti trebalo da znaju
Ako imate simptome kao što su uporna uznemirenost, nagle promene raspoloženja, ubrzan puls, netolerancija na toplotu ili neobjašnjiv gubitak težine, nemojte odmah pretpostaviti da je u pitanju stres ili obična nervoza, poručuje dr Vohra.
- Razgovarajte sa lekarom o mogućnosti testiranja štitaste žlezde. Hipertireoza nije doživotna presuda – uz pravilnu terapiju, simptomi se najčešće potpuno povlače.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
