Simptomi infekcije desni koje često ignorišemo: Kako parodontitis uništava zube i zdravlje
Parodontitis je teška infekcija desni koja, ako se ne leči, može dovesti do uništenja kosti koja podržava zube, njihovog gubitka i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Pošto su rane faze često bezbolne, ključno je prepoznati suptilne znake upozorenja i reagovati na vreme.
Parodontitis, takođe poznat kao parodontopatija, je ozbiljna inflamatorna bolest koja pogađa tkiva koja okružuju i podržavaju vaše zube. Mnogi stručnjaci je upoređuju sa hipertenzijom ili dijabetesom jer, kao i ova hronična stanja, može napredovati bez očiglednih simptoma bola, zbog čega pacijenti često nisu svesni toga dok ne dođe do značajne štete.
Zdrave desni su čvrste na dodir, bledo ružičaste i ne krvare tokom oralne higijene. Međutim, upala izazvana bakterijama može ih obojiti u crveno ili čak ljubičasto, uzrokujući otok i osetljivost. Ignorisanje ovih ranih znakova otvara put bolesti koja polako, ali sigurno uništava temelje vašeg osmeha i može imati posledice po vaše celokupno zdravlje.
Prvi znak – krvarenje desni
Prvi i najčešći znak upozorenja koji mnogi ljudi ignorišu je krvarenje desni. Ako primetite ružičastu nijansu na četkici za zube ili krv prilikom korišćenja koncem, to nije normalno. Zdrave desni ne bi trebalo da krvare.
Drugi simptomi koji ukazuju na problem uključuju otečene, crvene ili osetljive desni, uporni loš zadah (halitoza) koji ne nestaje ni nakon pranja zuba i neprijatan ukus u ustima. Neki ljudi mogu takođe osetiti bol prilikom žvakanja. Kako bolest napreduje, desni počinju da se povlače od zuba, čineći ih da izgledaju duže, a između zuba i desni se formiraju takozvani parodontalni džepovi, idealno mesto za nakupljanje bakterija. U kasnijim fazama javljaju se ozbiljniji problemi, kao što su gnoj između zuba i desni, klimavi zubi i promene u zagrizu
Sve počinje nakupljanjem zubnog plaka, lepljivog filma sastavljenog uglavnom od bakterija koji se formira kada skrob i šećeri iz hrane dođu u kontakt sa bakterijama koje normalno žive u našim ustima. Ako se plak ne uklanja redovno četkanjem i korišćenjem zubnog konca, on se stvrdnjava i pretvara u kamenac, koji se ne može ukloniti kod kuće i zahteva profesionalno čišćenje.
Od gingivitisa do paradontitisa
Nakupljanje plaka i kamenca izaziva upalu desni poznatu kao gingivitis, najblaži oblik bolesti desni. U ovoj fazi, bolest je potpuno reverzibilna uz pravilan tretman i besprekornu oralnu higijenu jer gubitak kosti još nije došao. Međutim, ako se gingivitis ne leči, upala se širi dublje.
Nelečeni gingivitis napreduje u parodontitis. Imuni sistem tela, u borbi protiv bakterija koje su prodrle ispod linije desni, počinje da razgrađuje ne samo bakterije, već i vezivno tkivo i kost koje drže zube na mestu. Ovo produbljuje parodontalne džepove, infekcija se širi, a posledice postaju teže.
Gubitak kostiju dovodi do labavih zuba, koji na kraju mogu ispasti ili zahtevati vađenje. Pored razarajućeg efekta na oralno zdravlje, istraživanja su dokazala da parodontitis ima direktan uticaj na opšte zdravlje. Bakterije iz zaraženih desni mogu ući u krvotok i povezane su sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, respiratornih bolesti, reumatoidnog artritisa i problema sa kontrolom šećera u krvi kod dijabetičara.
Faktori rizika
Iako je glavni uzrok loša oralna higijena, postoje i drugi faktori koji značajno povećavaju rizik od razvoja parodontitisa. Pušenje je jedan od najznačajnijih, jer pušači imaju dvostruko veći rizik u poređenju sa nepušačima, a duvan takođe maskira rane simptome poput krvarenja desni.
Ostali faktori rizika uključuju genetiku, hormonske promene (tokom puberteta, trudnoće i menopauze), dijabetes, autoimune bolesti, stres i određene lekove koji izazivaju suva usta. Stomatolog postavlja dijagnozu na osnovu pregleda, merenja dubine parodontalnih džepova posebnim instrumentom (sondom), gde su džepovi dublji od četiri milimetra crvena zastavica, i rendgenskih snimaka za proveru gubitka kosti.
Pristup lečenju zavisi od stadijuma bolesti. U najranijoj fazi, gingivitisa, stanje se može potpuno eliminisati profesionalnim uklanjanjem kamenca i poboljšanom svakodnevnom oralnom higijenom. Za blagi parodontitis koristi se nehirurška metoda struganja i poliranja korena zuba (kiretaža), kojom se uklanja plak i kamen duboko ispod desni. Ponekad se propisuju antibiotici, bilo lokalno u obliku gela ili oralno.
U slučajevima umerenog do uznapredovalog parodontitisa, neophodna je operacija. Najčešća je režanj operacija, koja podiže desni kako bi se omogućio pristup i temeljno čišćenje korena zuba. Ova procedura se često kombinuje sa regenerativnim procedurama kao što je presađivanje kostiju radi zamene izgubljene kosti ili presađivanje mekih tkiva radi pokrivanja povučenih desni. Savremene tehnike, poput upotrebe plazme bogate trombocitima (PRP), mogu ubrzati zarastanje.
Život s parodontozom
Kada dođe do gubitka kosti, parodontitis se ne može potpuno izlečiti, ali se može uspešno kontrolisati i zaustaviti njegovo napredovanje. Život sa ovom dijagnozom zahteva doživotnu posvećenost besprekornoj oralnoj higijeni i redovnim pregledima. To uključuje pranje zuba najmanje dva puta dnevno četkicom za zube sa mekim vlaknima ili električnom četkicom, svakodnevno korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica i redovne posete stomatologu, često svaka tri do četiri meseca radi profesionalnog čišćenja.
Prestanak pušenja, uravnotežena ishrana i upravljanje stresom takođe su ključni za držanje bolesti pod kontrolom i očuvanje preostalih zuba i opšteg zdravlja. Rano otkrivanje i dosledna nega su jedini način da se ovaj tihi neprijatelj drži pod kontrolom.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Čak 3,7 miliјаrdi ljudi ima neku bоlеst usnе dupljе: Glavni krivci duvan, alkohol i šećer
