Simptomi i terapija za išijas: Evo kako olakšati jake bolove u leđima i nogama
Iako bol može biti iscrpljujući, važno je znati da to nije bolest, već simptom drugog zdravstvenog problema, a prognoza je u većini slučajeva povoljna.
Išijas, takođe poznat kao išijas ili lumbosakralni radikularni sindrom, nije sama po sebi dijagnoza, već simptom koji ukazuje na pritisak ili iritaciju išijadičkog nerva. Ovaj nerv je najduži i najdeblji u telu, širok skoro dva centimetra, i proteže se od donjeg dela kičmene moždine, kroz kukove i zadnjicu, pa sve do stopala. Iako imamo dva išijadička nerva, po jedan sa svake strane tela, simptomi se obično javljaju samo na jednoj strani.
Simptomi išijasa
Bol je najprepoznatljiviji znak išijasa, a pacijenti ga često opisuju kao oštar, probadajući ili poput električnog udara koji zrači iz donjeg dela leđa, kroz zadnjicu i niz nogu, ponekad sve do prstiju. Intenzitet može varirati od blage iritacije do jakog i onesposobljavajućeg bola koji otežava stajanje, hodanje ili čak sedenje.
Pored bola, išijas može biti praćen nizom drugih neuroloških simptoma.
- Često se javlja osećaj peckanja, trnjenja ili peckanja, slično kao kada vam noga „utrne“.
- Može se javiti i utrnulost ili smanjena osetljivost u delovima noge ili stopala, što otežava percepciju dodira.
- U težim slučajevima može se javiti i slabost mišića u pogođenoj nozi, što se manifestuje otežanim podizanjem stopala („spuštanje stopala“) ili hodanjem na prstima i petama.
Simptomi se obično pogoršavaju pri sedenju, kašljanju, kijanju ili naprezanju, ili bilo kojoj radnji koja povećava pritisak unutar kičme. Iako se bol može javiti iznenada, kao što je nakon podizanja teškog tereta, može se razvijati i postepeno.
- Ubedljivo najčešći uzrok išijasa, koji čini oko 90 procenata slučajeva, je hernijacija intervertebralnog diska. Diskovi deluju kao jastučići između pršljenova i sastoje se od mekog jezgra i čvrstog spoljašnjeg prstena. Kada spoljašnji prsten pukne ili oslabi, meko jezgro može da iscuri i pritisne koren išijadičkog nerva, uzrokujući upalu i bol.
- Drugi uobičajeni uzroci uključuju lumbalnu spinalnu stenozu, sužavanje kičmenog kanala koje je češće kod starijih osoba, degenerativnu bolest diska i spondilolistezu, stanje u kojem jedan pršljen klizi preko drugog.
- Manje uobičajeni uzroci uključuju piriformis sindrom, gde piriformis mišić u zadnjici kompresuje nerv, trudnoću zbog fetalnog pritiska, povrede i, u veoma retkim slučajevima, tumore ili infekcije.
Faktori rizika
Određeni faktori značajno povećavaju rizik od razvoja išijasa.
- Starost je jedan od ključnih faktora, sa najvećom učestalošću između 40. i 59. godine, jer starenje donosi degenerativne promene na kičmi.
- Prekomerna telesna težina vrši dodatni pritisak na kičmu, dok sedentarni način života i slabi mišići jezgra i leđa smanjuju potporu kičme.
- Poslovi koji uključuju dugotrajno sedenje, vožnju, često savijanje, uvijanje ili podizanje teških tereta takođe predstavljaju rizik.
- Pušenjenegativno utiče na cirkulaciju i zdravlje diskova.
- Dijabetesmože dovesti do oštećenja nerava.
- Često nošenje visokih potpetica i
- Spavanje na neadekvatnom dušeku mogu doprineti problemu.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza išijasa se obično postavlja na osnovu detaljne medicinske istorije i fizičkog pregleda. Vaš lekar će vas pitati o prirodi i širenju vašeg bola i obaviti neurološke testove kako bi procenio snagu mišića, reflekse i osećaj.
Najpoznatiji test je test podizanja ispružene noge (Lasegov test), koji se smatra pozitivnim ako podizanje noge između 30 i 70 stepeni izaziva karakterističan bol koji se širi niz nogu. Ispitivanja poput magnetne rezonance (MRI) ili kompjuterizovane tomografije (CT) generalno nisu neophodna u početnoj fazi, osim ako postoje „crvene zastavice“ – simptomi koji ukazuju na ozbiljnije stanje.
Od kućnog lečenja do operacije
Prognoza za akutni išijas je generalno dobra; većina ljudi (oko 90 %) doživljava značajno poboljšanje u roku od nekoliko nedelja ili meseci konzervativnim lečenjem. Suprotno ranijim preporukama, striktno mirovanje u krevetu se više ne preporučuje.
Preporučljivo je ostati aktivan koliko god bol dozvoljava, uz izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju simptome. Kućno lečenje uključuje primenu hladnih obloga tokom prvih nekoliko dana kako bi se smanjila upala, a zatim topli oblozi za opuštanje mišića. Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta mogu pomoći.
Ako ovo nije dovoljno, vaš lekar može prepisati mišićne relaksante, jače analgetike ili u nekim slučajevima antidepresive i antikonvulzive kako bi pomogao kod hroničnog bola u nervima. Ključni deo lečenja je fizikalna terapija, gde će vas fizioterapeut naučiti specifičnim vežbama za istezanje i jačanje mišića trupa i leđa, što pomaže u smanjenju pritiska na nerv i poboljšanju držanja.
Injekcije kortikosteroida direktno u područje oko iritiranog korena nerva mogu pružiti privremeno, ali značajno ublažavanje bola. Alternativni tretmani kao što su kiropraktika, akupunktura i masaža mogu pomoći nekim pacijentima, iako su naučni dokazi o njihovoj efikasnosti pomešani.
Hirurška intervencija, kao što je diskektomija (uklanjanje dela diska) ili laminektomija (uklanjanje dela kosti), razmatra se samo kada postoji uporan, onesposobljavajući bol koji ne reaguje na druge oblike lečenja nakon nekoliko meseci ili kada se razviju teški neurološki deficiti, kao što je sindrom kauda ekvina. Iako operacija može pružiti brže ublažavanje bola, dugoročni ishodi nakon jedne ili dve godine često nisu značajno bolji od onih koji nastavljaju sa konzervativnim lečenjem.
izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
3 vežbe koje pomažu kod išijasa: Fizioterapeut otkriva šta je najbolje raditi u fazi jakog bola
