Alergijski gljivični sinusitis: Zašto ga je teško otkriti i zašto lek bez operacije nije moguć?
Alergijski gljivični sinusitis je oboljenje sinusa koje se najčešće javlja kod pacijenata koji već imaju alergijski rinitis. Zbog radioloških nalaza koji ponekad mogu da liče na tumor sinusa, postavljanje dijagnoze, a samim tim i lečenje, i dalje mogu da budu otežani.
Ova bolest se ranije često pogrešno dijagnostikovala i lečila kao tumor sinusa. Tek 1989. godine dobila je današnji naziv, kada je utvrđeno da više sojeva gljivica, a ne samo Aspergillus, može da bude uzročnik, kao i mehanizam njenog nastanka.
Ko oboleva od alergijskog gljivičnog sinusitisa?
Procene pokazuju da 5-10 odsto pacijenata sa hroničnim zapaljenjem sinusa zapravo ima ovu bolest. Većina njih ima alergiju na gljivice i alergijski rinitis, dok polovina boluje i od astme. Najčešće pogađa mlađe osobe, a osnovni uzrok je verovatno alergija na gljivice, koja izaziva upalu i pojavu polipa u sinusima.
Simptomi i klinička slika
Pacijenti obično imaju:
- zapušen nos
- simptome alergijskog rinitisa (kihanje, suzenje očiju, svrab nosa)
- znake hroničnog sinusitisa (gnojni sekret iz nosa, slivanje sluzi niz grlo, glavobolje)
Simptomi se razvijaju postepeno, a u početku se ponekad javlja stvaranje krasti u nosu, nakon čijeg uklanjanja dolazi do privremenog poboljšanja. Za razliku od alergijskog rinitisa, upotreba antihistaminika i kortikosteroidnih sprejeva za nos uglavnom ne daje rezultate. U težim slučajevima mogu da se jave deformiteti lica, izbočenje oka ili promene na kostima lica.
Dijagnostika
Obuhvata alergološka testiranja, radiološke pretrage (CT i magnetnu rezonancu sinusa i glave), biopsiju i patohistološku analizu.
Lečenje
Za razliku od drugih zapaljenskih bolesti sinusa koje se uglavnom tretiraju lokalnom terapijom (sprejevi, antihistaminici, antibiotici), alergijski gljivični sinusitis zahteva operaciju – potpuno uklanjanje obolelog tkiva iz sinusa, kako bi dalja terapija bila uspešna. Povratak bolesti nije redak, pa se i tada ponavlja hirurško uklanjanje.
Kako bi se smanjio rizik od recidiva, lečenje je usmereno na potpuno uklanjanje alergijskog sekreta i ostataka gljivica, uz primenu sistemskih i lokalnih steroida. Kortikosteroidi se uvode oko nedelju dana pre operacije da bi se smanjili upala i volumen polipa, kao i krvarenje tokom intervencije. Često se pre operacije uvode i antibiotici zbog česte udruženosti sa bakterijskim sinusitisom.
Nakon operacije
Nakon operacije sprovodi se lokalna terapija kortikosteroidnim sprejevima, koji su tada delotvorniji nego pre operacije, kao i sistemska terapija steroidima. Uz to, kod nekih pacijenata primenjuje se imunoterapija, koja može da omogući smanjenje ili potpuno ukidanje steroida.
Sistemska antifungalna terapija se danas ređe koristi, jer nema dovoljno dokaza o visokoj efikasnosti i nosi rizik od nuspojava. Lokalna antifungalna terapija se ponekad primenjuje.
Takođe je neophodno redovno ispiranje nosa i sinusa fiziološkim rastvorom, a u početku i česte kontrole radi mehaničkog čišćenja krasti i sekreta.
Kontroverze
Postoje neslaganja među stručnjacima oko dijagnostike i terapije. Neka istraživanja ukazuju da bolest ima primarno imunološku, a ne zapaljensku osnovu. Takođe, savremeni pristup više favorizuje poštedne endoskopske operacije uz lokalnu terapiju, umesto radikalnih zahvata i sistemske primene antifungalnih lekova.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs
