Spinalna stenoza - kako deluje na vrat, a kako na krsta? Od prvih simptoma do efikasnog lečenja

Spinalna stenoza je stanje kod kojeg dolazi do suženja kičmenog kanala, što može da izazove pritisak na kičmenu moždinu i nerve. Iako kod nekih ljudi ne izaziva simptome, kod drugih može da dovede do bola, utrnulosti, slabosti ili problema sa hodom. Uzroci su različiti, a bolest se može razviti u bilo kom delu kičme, najčešće u vratnom (cervikalnom) ili lumbalnom (donjem) delu.

Koji su simptomi spinalne stenoze?

Stenoza se obično razvija postepeno, pa simptoma neko vreme može i da nema, čak i ako se promene vide na snimcima (rendgen, magnetna rezonanca). Tegobe se mogu javljati i nestajati, a razlikuju se od osobe do osobe.

Simptomi lumbalne spinalne stenoze (donji deo leđa):

• bol u donjem delu leđa
  bol koji počinje u sedalnom delu i spušta se niz nogu, ponekad sve do stopala
  osećaj težine u nogama, koji može da dovede do grčeva
  utrnulost ili trnjenje („iglice”) u sedalnom delu, nozi ili stopalu
  bol koji se pojačava kada dugo stojite, hodate ili hodate nizbrdo
  bol koji popušta kada se nagnite napred, hodate uzbrdo ili sednete

Simptomi cervikalne spinalne stenoze (vrat):

Tegobe se mogu javiti bilo gde ispod mesta gde nerv u vratu trpi pritisak, a uključuju:

• bol u vratu
  utrnulost ili trnjenje u ruci, šaci, nozi ili stopalu
  slabost ili nespretnost u ruci, šaci, nozi ili stopalu
  problemi s ravnotežom
  smanjena spretnost šaka (npr. otežano pisanje ili zakopčavanje dugmadi)

Dve vrste uzroka spinalne stenoze

Uzroci se dele na stečene (nastaju tokom života) i urođene (prisustvo od rođenja).

Stečeni oblik je daleko češći i najčešće nastaje posle pedesete godine, usled prirodnih degenerativnih promena na kičmi ili povreda. Među najčešćim razlozima su: 

• koštane izrasline (osteofiti) usled osteoartritisa
  diskus hernija ili ispupčenje diska
  zadebljanje ligamenata
  prelomi i povrede kičme
  prisustvo cista ili tumora

Urođena spinalna stenoza je retka i obično se otkriva u detinjstvu. Može da nastane zbog nepravilnog formiranja kičme u fetalnom razvoju ili naslednih bolesti koje utiču na rast kostiju, poput ahondroplazije, spina bifide, kongenitalne kifoze, urođeno skraćenih pedikula, osteopetroze, Morquio sindroma ili višestrukih koštanih izraslina.

Dijagnoza

Lekar će najpre uzeti detaljnu anamnezu, obaviti fizikalni pregled i proceniti da li određeni položaji kičme izazivaju ili pojačavaju tegobe.

Radi precizne dijagnoze koriste se snimanja - rendgen (otkriva promene na strukturi kostiju), magnetna rezonanca (prikazuje nerve, diskove i eventualne tumore) i CT skener, ponekad uz primenu kontrasta, kako bi se jasno video kičmeni kanal i nervne strukture.

Lečenje, od kućnih tretmana do operacije

Izbor terapije zavisi od uzroka, mesta suženja, težine simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Kod blagih tegoba, najpre se preporučuju mere koje se mogu primenjivati kod kuće:

• Toplota: Kod bolova izazvanih osteoartritisom često bolje deluje toplota, jer poboljšava cirkulaciju, opušta mišiće i ublažava bol u zglobovima. Treba voditi računa da temperatura ne bude previsoka kako ne bi došlo do opekotina.
  Hlađenje: Ako toplota ne pomaže, može se koristiti hladnoća (led, gel pakovanja, pa čak i zamrznuti grašak). Led se stavlja na bolno mesto oko 20 minuta, pa se pravi pauza. Hlađenje smanjuje otok, osetljivost i upalu.
  Vežbanje: Uz prethodni dogovor sa lekarom, vežbe mogu da ublaže bol, ojačaju mišiće koji podupiru kičmu, povećaju pokretljivost i poboljšaju ravnotežu.

Konzervativna (neoperativna) terapija podrazumeva lekove protiv bolova i upale (NSAID), po potrebi i lekove na recept, poput gabapentina ili tricikličnih antidepresiva. Fizikalna terapija pomaže u jačanju mišića, poboljšanju balansa i fleksibilnosti, dok steroidne injekcije u prostor oko pritisnutih nerava mogu da smanje upalu i bol.

Većini pacijenata operacija nije potrebna i o njoj se razmišlja tek kada drugi oblici lečenja ne daju rezultat, jer je kičma osetljivo područje i zahvat nosi rizike. Postoji više ovakvih opcija, od klasičnih zahvata poput laminektomije (uklanjanje dela pršljena radi oslobađanja prostora), preko parcijalne laminotomije i laminoplastike (u vratnom delu), do foraminotomije (proširenja izlaznog otvora nerava) i ugradnje interspinoznih proširivača (spacera). Spinalna fuzija je krajnja opcija, kojom se trajno spajaju dva pršljena radi stabilizacije kičme.

Prognoza i komplikacije

Prognoza je uglavnom povoljna - mnogi pacijenti uz nehirurške metode mogu da vode aktivan život. Ipak, stanje napreduje različitom brzinom i ne postoji univerzalni pristup koji odgovara svima. U težim slučajevima, komplikacije mogu da uključe gubitak kontrole nad bešikom ili crevima, seksualnu disfunkciju ili, veoma retko, delimičnu ili potpunu paralizu nogu.

Prevencija

Potpuna prevencija nije moguća, jer su najčešći uzroci deo prirodnog procesa starenja. Ipak, rizik se može smanjiti zdravom ishranom bogatom kalcijumom, održavanjem zdrave telesne težine, prestankom pušenja, pravilnim držanjem i redovnim vežbanjem za jačanje mišića leđa i trupa.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, adekvatna dijagnoza i odgovarajuće lečenje - bilo konzervativno ili ne - mogu značajno da ublaže tegobe i omoguće dobar kvalitet života, a ključ je u redovnim kontrolama i brizi o zdravlju kičme tokom celog života.

Izvor: Clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs

Šta je holistički pristup lečenju bolova u leđima i zglobovima? Fizioterapeut otkriva kako izgleda kad se ne tretiraju samo posledice, već i uzroci