Kako prepoznati bolesti srčanih zalistaka? Stručnjaci sa Harvarda otkrivaju 5 znakova

Ljudsko srce ima četiri zaliska (valvula). Dva su na levoj strani srca - mitralni i aortni, a dva na desnoj strani - trikuspidni i plućni. Ovi zalisci su poput ventila koji omogućavaju jednosmeran protok krvi kroz srce, sprečavajući njeno vraćanje unazad. Kada zalistak ne funkcioniše kako treba, govori se o valvularnim bolestima srca.

• Stenoza – otvor zaliska je sužen, pa krv ne može normalno da protiče.
• Regurgitacija – zalistak se ne zatvara potpuno i dolazi do vraćanja krvi.

Bolesti mogu da budu urođene (prisutan defekt još u fetalnom razvoju) ili stečene (nastaju kasnije u životu). Urođene anomalije javljaju se kod oko 1 od 1.000 novorođenčadi, najčešće na aortnom ili pulmonalnom zalisku. Stečeni poremećaji povezani su sa reumatskom groznicom, infekcijom zalistaka (endokarditisom), degenerativnim promenama kod starijih osoba, sifilisom ili poremećajima vezivnog tkiva (npr. Marfanov sindrom).

Najčešće promene na zaliscima

Aortni zalistak: može biti urođeno sužen (bikuspidni zalistak), stečen (usled reumatske groznice ili kalcifikacija) ili da propušta krv (aortna regurgitacija). Češće se javlja kod muškaraca.

Mitralni zalistak: mitralna stenoza se često vezuje za reumatsku groznicu, dok je mitralni prolaps češći kod žena između 14 i 30 godina. Kod muškaraca ovaj prolaps češće napreduje u ozbiljnu regurgitaciju.

Pulmonalni zalistak: urođena stenoza može da dovede do srčane slabosti i plavičaste kože kod beba. Kod odraslih oštećenja najčešće nastaju usled plućne hipertenzije (posledica hronične opstruktivne bolesti pluća ili apneje u snu).

Trikuspidalni zalistak: suženje je retko, a regurgitacija se obično javlja zbog plućne hipertenzije, srčane slabosti ili infarkta.

Simptomi

Blagi poremećaji često prolaze bez simptoma i otkriju se tek kada lekar stetoskopom čuje šum na srcu. Ozbiljniji problemi izazivaju:

• otežano disanje (pri naporu ili tokom noći)
• bol u grudima i nesvestice (aortna stenoza)
• lupanje srca, aritmije, iskašljavanje krvi (mitralna stenoza)
• zamor, otoci nogu i nakupljanje tečnosti (trikuspidalna regurgitacija)
• plavičastu boju kože kod dece sa urođenim anomalijama 

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi znak da nešto nije u redu često je šum na srcu, koji lekar čuje stetoskopom. Dalje se rade:

• Ehokardiografija – ultrazvuk srca koji pokazuje strukturu i funkciju zalistaka, kao i stepen suženja ili regurgitacije.
• EKG i rendgen grudnog koša – mogu da otkriju aritmije, povećanje srca ili promene na plućima zbog zastoja krvi.
• Kateterizacija srca – u težim slučajevima daje precizne podatke o pritisku i protoku krvi.

Trajanje i tok bolesti

Bolesti zalistaka mogu godinama da ne daju simptome. Ipak, kada se pojave znaci kao što su zamaranje, otežano disanje ili otoci, to znači da je bolest uznapredovala. Bez lečenja, stanje obično polako napreduje i može da dovede do srčane slabosti ili čak iznenadne smrti.

Prevencija

Urođene anomalije nije moguće sprečiti, ali se stečene bolesti mogu značajno odložiti ili ublažiti:

• blagovremeno lečenje streptokoknih infekcija (sprečava reumatsku groznicu),
• kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća,
• redovne kontrole kod kardiologa ako postoji šum ili porodična sklonost. 

Lečenje i prognoza

Terapija zavisi od vrste i težine poremećaja:

Lekovi se koriste se da ublaže simptome – diuretici za otoke, lekovi za pritisak i aritmije, antibiotici kod infekcija.

Intervencije i operacije - kada bolest napreduje, lekari preporučuju popravku ili zamenu zaliska. Danas postoje i manje invazivne procedure poput TAVI (transkateterske ugradnje aortnog zaliska), što je posebno značajno za starije pacijente.

Ishod lečenja zavisi od toga koji je zalistak zahvaćen i kada je bolest otkrivena. Kod blagih poremećaja pacijenti mogu normalno da žive godinama. Međutim, kod teških stenoza ili regurgitacija operacija je jedini način da se produži i poboljša kvalitet života. Dobra vest je da zahvaljujući savremenim metodama, očekivano preživljavanje nakon zamene zaliska danas iznosi i preko 15 godina.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs

Dr Mihajlo Farkić o revolucionarnoj intervenciji na srcu: Šta za pacijente znači nova metoda lečenja srčanih zalistaka nedavno urađena u Institutu Dedinje