Kako prepoznati kardiomiopatiju? Stručnjaci Mejo klinike o nevidljivoj opasnosti za srce

Kardiomiopatija može dovesti do nekih drugih ozbiljnih srčanih oboljenja. Lečenje uključuje lekove, a ponekad i hirurški implantirane uređaje i operaciju srca. Nekim ljudima sa teškom kardiomiopatijom je potrebna transplantacija srca. Lečenje zavisi od vrste kardiomiopatije i koliko je ozbiljna.

Kod ove vrste srčane komore se stanjuju i šire, pa srce postaje uvećano i oslabljuje njegova pumpna funkcija. Najčešće polazi od leve komore, glavne „pumpe“ srca, zbog čega krv ne može da stigne do celog organizma u dovoljnoj meri. Može da pogodi sve uzraste, ali se češće javlja kod mlađih od 50 godina i kod muškaraca. Uzroci mogu biti koronarna bolest, preležani infarkt, ali i genetske promene.

Hipertrofična kardiomiopatija

Ona se prepoznaje po zadebljanju srčanog mišića, što otežava rad srca. Najčešće pogađa levu komoru. Može nastati u bilo kom životnom dobu, ali je obično teža ako se razvije u detinjstvu. Često postoji porodična sklonost, a u osnovi su genetske promene, a ne neki drugi srčani problem.

Restriktivna kardiomiopatija

Srčani mišić postaje krut i neelastičan, pa srce ne može da se dovoljno opusti i napuni krvlju između otkucaja. Ovo je najređa forma, a najčešće se javlja kod starijih ljudi. Može nastati bez poznatog razloga (idiopatski) ili kao posledica drugih bolesti, npr. amiloidoze.

Aritmogena kardiomiopatija desne komore (ARVC)

Reč je o retkom obliku, koji se javlja obično između 10. i 50. godine. Najčešće zahvata desnu komoru, gde se mišićno tkivo postepeno zamenjuje masnim i ožiljnim tkivom. To dovodi do poremećaja ritma, a ponekad se uključi i leva komora. Najčešći uzrok su genetske promene.

Neklasifikovane kardiomiopatije

Postoje i drugi, ređi oblici kardiomiopatija koji se ne uklapaju jasno ni u jednu od navedenih grupa.

Simptomi

Neki ljudi sa kardiomiopatijom nikada ne osećaju simptome. Kod drugih se simptomi pojavljuju kako se stanje pogoršava i mogu da uključuju:

• Kratak dah ili otežano disanje tokom aktivnosti ili čak u mirovanju
• Bol u grudima, posebno nakon fizičke aktivnosti ili obilnih obroka
• Ubrzan, nepravilni ili preskakanje otkucaja srca
• Oticanje nogu, članaka, stopala, stomaka ili vena na vratu
• Nadimanje stomaka zbog nakupljanja tečnosti
• Kašalj dok ležite
• Problemi sa spavanjem u ležećem položaju
• Umor, čak i nakon odmora
• Vrtoglavica ili nesvestica

Simptomi se obično pogoršavaju ako se ne leče. Kod nekih se stanje brzo pogoršava, dok kod drugih ostaje stabilno duže vreme.

Neke vrste kardiomiopatije su nasledne. Ako imate ovu bolest, članovima porodice se može preporučiti pregled.

Uzroci

Uzrok kardiomiopatije često nije poznat. Kod nekih osoba ona nastaje kao posledica druge bolesti ili stanja i tada je reč o stečenoj (akviriranoj) kardiomiopatiji. Kod drugih, bolest je prisutna od rođenja (nasleđena putem gena), što je nasledna kardiomiopatija.

Određena zdravstvena stanja ili navike koje mogu dovesti do stečene kardiomiopatije uključuju:

• dugotrajni visok krvni pritisak
• srčani udar
• dugotrajan ubrzan rad srca
• problemi sa srčanim zaliscima
• infekcija COVID-19
• druge infekcije koje izazivaju upalu srca
• metabolički poremećaji (gojaznost, dijabetes, poremećaji štitne žlezde)
• nedostatak vitamina B1 (tiamin)
• komplikacije trudnoće
• hemohromatoza (nakupljanje gvožđa u srcu)
• sarkoidoza
• amiloidoza (nakupljanje nepravilnih proteina)
• poremećaji vezivnog tkiva
• dugotrajna konzumacija alkohola
• upotreba droga (kokain, amfetamini, steroidi)
• neki lekovi za hemoterapiju i zračenje

Faktori rizika

Mnogi faktori mogu značajno da povećaju rizik, a među njih spadaju:

• porodična istorija bolesti
• dugotrajni visok krvni pritisak
• srčani udar, koronarna bolest
• gojaznost
• zloupotreba alkohola i droga
• hemoterapija ili zračenje

Bolesti koje povećavaju rizik:

• dijabetes
• bolest štitne žlezde
• hemohromatoza
• amiloidoza
• sarkoidoza
• poremećaji vezivnog tkiva

Moguće komplikacije

Kardiomiopatija može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje ugrožavaju život, uključujući:

• Srčanu slabost (insuficijenciju). Srce ne može da pumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe organizma. Bez lečenja, srčana slabost može da bude opasna po život.
• Krvne ugruške. Pošto srce ne pumpa efikasno, u njemu se mogu stvoriti krvni ugrušci. Ako uđu u krvotok, mogu da blokiraju dotok krvi ka drugim organima, uključujući srce i mozak.
• Probleme sa srčanim zaliscima. Budući da kardiomiopatija može da dovede do uvećanja srca, zalisci se možda neće pravilno zatvarati. To može da izazove vraćanje krvi unazad kroz zalistak.
• Zastoj srca i iznenadnu smrt. Kardiomiopatija može da pokrene nepravilne srčane ritmove koji izazivaju nesvesticu. Ponekad ti poremećaji ritma mogu da dovedu do iznenadne smrti ako srce prestane da kuca efikasno.

Prevencija

Nasledne vrste kardiomiopatije ne mogu da se spreče. Obavezno obavestite svog lekara ako u porodici imate istoriju ove bolesti. Međutim, možete da smanjite rizik od stečenih oblika zdravim načinom života koji uključuje:

• izbegavanje alkohola i droga kao što je kokain
• kontrolu postojećih stanja, poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola ili dijabetesa
• ishranu bogatu hranljivim i uravnoteženim namirnicama
• redovnu fizičku aktivnost
• dovoljno sna
• smanjenje stresa

Ove zdrave navike mogu da pomognu i osobama sa naslednom kardiomiopatijom da drže svoje simptome pod kontrolom.

Izvor: mayoclinic.org/Zdravlje.Kurir.rs