Kada povišena mokraćna kiselina nije samo giht? Tiha opasnost za srce i bubrege
Kako upozoravaju stručnjaci, hronično povišena mokraćna kiselina (hiperuricemija) može tiho da ošteti dva ključna organa, srce i bubrege, i time poveća rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, opominje urolog dr Šašank M. S., specijalista za transplantaciju bubrega iz Aster CMI bolnice u Bengaluruu.
- Mokraćna kiselina je otpadni produkt koji nastaje kada organizam razgrađuje purine, supstance prisutne u našim ćelijama, ali i u hrani poput crvenog mesa, iznutrica, morskih plodova, pasulja i graška - objašnjava dr Šašank.
U normalnim okolnostima mokraćna kiselina se rastvara u krvi i izlučuje kroz mokraću. Problem nastaje kada je organizam proizvodi previše ili kada bubrezi ne mogu da je eliminišu dovoljno brzo. Tada njen nivo u krvi raste i dolazi do taloženja kristala, što uzrokuje bolne napade gihta, ali i stvaranje kamena u bubregu, navodi urolog.
Faktori rizika uključuju ishranu bogatu purinima, alkohol (posebno pivo), gojaznost, dehidrataciju i određene hronične bolesti.
Opasnost za srce i bubrege
Studije pokazuju da hiperuricemija može da ubrza razvoj hroničnih bolesti, čak i kada nema vidljivih simptoma gihta.
- Previše mokraćne kiseline oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, čini ih krućim i užim, pa raste rizik od povišenog pritiska. Istovremeno podstiče upalne procese u organizmu, što dodatno ugrožava srce i krvne sudove - ističe dr Šašank.
Posledica su povećani rizik od hipertenzije, srčane insuficijencije, ateroskleroze, srčanog i moždanog udara. Paralelno, višak mokraćne kiseline u bubrezima može da stvori kristale i kamenčiće, izazove jak bol i povremeno prisustvo krvi u mokraći, ali i da dugoročno slabi bubrežnu funkciju.
- Kod pacijenata sa već postojećim oboljenjem bubrega, situacija je još složenija jer bubrezi teže izbacuju mokraćnu kiselinu, pa se zatvara začarani krug - upozorava on.
Ishrana i stil života
Dobra vest je da se povišena mokraćna kiselina često može držati pod kontrolom promenom navika. Stručnjaci savetuju:
- ograničite unos crvenog mesa, iznutrica, morskih plodova i mahunarki,
izbegavajte alkohol, naročito pivo,
smanjite gazirane i zaslađene napitke,
pijte dovoljno vode tokom dana,
održavajte zdravu telesnu težinu,
budite fizički aktivni,
izbegavajte rigorozne dijete koje naglo troše zalihe masti.
Voće, povrće, integralne žitarice i mlečni proizvodi sa smanjenim sadržajem masti smatraju se zaštitnim faktorom.
Kada je potrebna terapija lekovima?
Ako promene u ishrani i načinu života nisu dovoljne, lekari mogu da prepišu lekove koji smanjuju stvaranje mokraćne kiseline ili pomažu bubrezima da je izbace.
- Terapija se uvodi kod pacijenata sa ponavljanim napadima gihta, kamenu u bubregu ili dokazanim oštećenjem zglobova. Osobe sa izrazito visokim nivoom mokraćne kiseline, čak i bez simptoma, takođe mogu da imaju korist od ranog lečenja, naročito ako već imaju kardiovaskularne ili bubrežne bolesti - naglašava dr Šašank i poručuje:
- Zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost i pravovremena terapija ne samo da smanjuju rizik od bolnih napada gihta, već čuvaju i dva vitalna organa, srce i bubrege.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
