Šta ako uklonjeni polip na debelom crevu ima ćelije raka? Ključne informacije o daljem lečenju

Ako se potvrdi prisustvo raka, onkolozi će napraviti plan lečenja, koji može uključivati operaciju, hemioterapiju i radioterapiju.

Ako biopsija pokaže prisustvo raka, onkolozi će predložiti plan lečenja. Najčešći oblici terapije raka debelog creva su operacija, hemioterapija i radioterapija.

Šta su polipi?

Polipi na debelom crevu su izrasline koje se pojavljuju na sluzokoži creva. Najčešće se javljaju sporadično, ali mogu biti i znak nekih drugih zdravstvenih problema.

Vrste polipa

Postoji nekoliko različitih vrsta polipa:

• Hiperplastični polipi

Hiperplastični polipi su najčešća vrsta polipa u debelom crevu. Ponekad se nazivaju i upalni polipi.

Oni u pravilu nisu prekancerogeni i retko prelaze u rak.

Međutim, ako osoba ima posebno velike hiperplastične polipe, lekar može preporučiti skrining na rak debelog creva kako bi se proverilo da li postoje i drugi polipi sa kancerogenim potencijalom.

• Adenomatozni polipi

Adenomatozni polipi mogu da se pretvore u rak i zato se smatraju prekanceroznim stanjem. Ipak, neki ostaju benigni i ne prelaze u malignitet.

Postoje tri različita obrasca rasta adenomatoznih polipa: tubularni, vilozni i tubulovilozni.

• Tubularni adenomatozni polipi su manji i imaju cevasti oblik.
• Vilozni adenomi imaju izrasline nalik prstima ili listovima.
• Tubulovilozni adenomatozni polipi predstavljaju kombinaciju oba obrasca rasta.

Sesilni seratni polipi (SSP)

SSP polipi su slični adenomatoznim jer i oni mogu da prerastu u rak. Oni nose visok rizik od maligniteta. Često se teško otkrivaju, jer se uglavnom nalaze ispod sloja sluzi u debelom crevu.

Vrste terapija 

Hirurgija

Hirurgija je često osnovni oblik lečenja raka debelog creva u ranoj fazi. Vrsta operacije zavisi od više faktora, uključujući:

• stadijum bolesti
• lokaciju tumora
• cilj operacije

Ako se rak nije proširio, lekar može predložiti uklanjanje kancerogenih polipa, najčešće tokom kolonoskopije.

Ako se rak proširio na mišićni sloj debelog creva, lekar može predložiti kolektomiju – operaciju tokom koje se uklanja deo ili celo debelo crevo.

Postoje dve vrste kolektomije:

• otvorena kolektomija – hirurg pravi veći rez na stomaku,
• laparoskopska kolektomija – izvodi se kroz nekoliko manjih rezova uz pomoć laparoskopskih instrumenata.

Ako se uklanja samo deo debelog creva, operacija se naziva hemikolektomija, parcijalna kolektomija ili segmentalna resekcija. U tom slučaju hirurg odstranjuje deo creva zahvaćen rakom i manji deo zdravog tkiva sa obe strane.

Ako se uklanja celo debelo crevo, to se naziva totalna kolektomija. Ova operacija se ređe primenjuje kod raka debelog creva.

Razlozi za totalnu kolektomiju mogu biti nasledna polipoza sa prisustvom stotina polipa ili upalne bolesti creva (IBD).

Hemioterapija

Hemioterapija koristi lekove koji uništavaju ćelije raka u fazi deljenja i sprečavaju njihovo dalje razmnožavanje. Lekar može preporučiti hemioterapiju ako se rak proširio.

Tokom hemioterapije, lekovi deluju na ćelije koje se brzo dele. Nažalost, pored ćelija raka, zahvataju i zdrave ćelije. Međutim, zdrave ćelije se obično mogu oporaviti od oštećenja, dok ćelije raka ne mogu.

Hemioterapijski lekovi deluju na celo telo i mogu izazvati neželjene efekte, koji ponekad mogu biti ozbiljni. Zbog toga se hemioterapija najčešće sprovodi u ciklusima, kako bi organizam imao vremena da se oporavi između doza.

Najčešći neželjeni efekti hemioterapije uključuju:

• mučninu i povraćanje
• umor
• smanjen apetit
• gubitak kose
• suva usta
• promene ukusa
• zatvor

Ukoliko lekar preporuči hemioterapiju, koristi od lečenja obično značajno prevazilaze rizike od neželjenih efekata.

Radioterapija

Radioterapija se koristi kao samostalna metoda ili u kombinaciji sa hemioterapijom (hemioradioterapija). Ona podrazumeva primenu zračenja koje deluje na određeni deo tela. Može se primeniti u obliku snopa zračenja ili unošenjem radioaktivne supstance u organizam.

Oba pristupa oštećuju DNK ćelija raka, čime se remeti njihov rast i onemogućava dalja deoba. Međutim, radioterapija ne uništava ćelije raka odmah. Potrebno je više dana ili nedelja terapije da bi ćelije počele da odumiru. Proces uništavanja nastavlja se nedeljama ili mesecima nakon završetka terapije.

Lekar može preporučiti radioterapiju pre operacije kako bi se tumor smanjio, ili nakon operacije kako bi se uništile preostale ćelije raka.

Prognoza kod raka debelog creva

Relativna stopa petogodišnjeg preživljavanja kod obolelih od raka debelog creva zavisi od stadijuma bolesti:

• Ako rak nije metastazirao i ograničen je na debelo crevo – stopa petogodišnjeg preživljavanja iznosi 91 odsto.
• Ako se proširio na okolna tkiva ili limfne čvorove – stopa iznosi 72 odsto.
• Ako se rak proširio na udaljene organe – stopa petogodišnjeg preživljavanja iznosi svega 13 odsto.

Zašto i kako se uklanjaju polipi na debelom crevu?

Polipi uglavnom ne izazivaju simptome. Ipak, ponekad mogu da dovedu do pojave krvi u stolici ili da izazovu:

• bol u stomaku
• zatvor
• proliv

Lekar može preporučiti uklanjanje polipa kako bi se proverilo da li sadrži kancerogene ćelije. Postoji više metoda uklanjanja polipa:

Kolonoskopija

Lekar najčešće uklanja polipe tokom kolonoskopije. Ova procedura podrazumeva uvođenje kolonoskopа kroz rektum u debelo crevo.

Kolonoskop ima kameru i žicu na svom vrhu. Tom žicom lekar može spaliti ili iseći polip sa zida creva. Nakon toga polip se uklanja iz organizma i šalje patologu na analizu (biopsiju) kako bi se utvrdilo da li sadrži kancerogene ćelije.

Laparoskopija

Ako je polip posebno veliki ili teško dostupan tokom kolonoskopije, lekar može odlučiti da ga ukloni laparoskopijom. To je hirurška procedura koja počinje malim rezom na stomaku ili u karličnoj regiji. Lekar zatim koristi uređaj koji se zove laparoskop za uklanjanje polipa.

Laparoskop je tanak instrument koji na vrhu ima svetlo i kameru, a može sadržati i alate pomoću kojih lekar odstranjuje polip.

Razumevanje izveštaja biopsije

Kada lekar ukloni polip, on se obično šalje na biopsiju. Biopsija podrazumeva analizu uzorka tkiva pod mikroskopom.

Analizom se može utvrditi da li je polip kancerogen ili ne.

• Rutinski rezultati biopsije obično budu gotovi za jedan do dva od dolaska uzorka u laboratoriju, iako vreme obrade može da varira od ustanove do ustanove.
• Patolog može da pronađe normalne ili abnormalne rezultate.
• Normalni rezultati znače da u uzorku nema kancerogenih ili abnormalnih ćelija. U tom slučaju polip se označava kao benigni, odnosno nekancerogen.
• Abnormalni rezultati ukazuju da su otkrivene kancerogene ćelije, što znači da je polip maligni.

Izvor: medicalnewstoday.com/zdravlje.kurir.rs

Rak debelog creva u porastu među mladima: Ovo su mogući razlozi, upozoravaju stručnjaci