Šta je meningokokna sepsa zbog koje se traži Nešin zakon? Ne ignorišite ove simptome jer posledice mogu biti fatalne
Dečak je, prema izjavi njegove majke Tanje Vasković iz Beograda, dobio temperaturu, a već sledeći dan počele su da se pojavljuju tamne, plave i crvene fleke po telu. U Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova urađen mu je CT glave i prebačen je na intezivnu negu. Ubrzo nakon toga stavljen je u veštaćku komu nakon čega je izgubio bitku.
Nenadova majka je pokrenula "Nešinu inicijativu", odnosno "Nešin zakon" i pozvala sve građane da potpišu peticiju kako bi vakcina protiv ove opasne infekcije postala dostupna i u Srbiji.
Meningokokna bolest i meningokokna sepsa – koja je razlika?
Meningokokna bolest je naziv za infekciju izazvanu bakterijom Neisseria meningitidis (meningokok). Ona se može javiti u dva najčešća oblika: kao meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica) ili kao meningokokna sepsa (meningokokcemija) – teška infekcija krvi koja vrlo brzo napreduje i može biti životno ugrožavajuća. Kada govorimo o meningokoknoj bolesti u celini, mislimo na oba ova oblika, dok se termin meningokokna sepsa odnosi samo na najteži oblik bolesti.
Meningokokna bolest je ozbiljna bakterijska infekcija. Prenosiva je sa osobe na osobu, obično putem zaražene pljuvačke ili sluzi. Deli mnoge simptome sa prehladom ili gripom, ali jedan od tipičnih znakova meningokokne bolesti je ukočen vrat.
Lečenje se zasniva na antibioticima. Što se ranije započne terapija, veće su šanse za oporavak.
Šta je meningokokna bolest?
Meningokokna bolest je retka infekcija koju izaziva bakterija Neisseria meningitidis (N. meningitidis). Drugi naziv za ovu bakteriju je meningokok.
Ova bakterija može da inficira moždane ovojnice (meninge) i krv. Meninge su tri zaštitne opne koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. One su tanke membrane tkiva koje štite strukture koje obavijaju, slično kao kora pomorandže ili grejpfruta.
Ovo je veoma ozbiljna infekcija koja može biti smrtonosna ako se ne leči. Ako imate simptome, odmah potražite medicinsku pomoć.
Koji su simptomi meningokokne bolesti?
Najčešći simptomi uključuju:
- preosetljivost na jaku svetlost
- dijareju
- povišenu temperaturu
- glavobolju
- mučninu i povraćanje
- osip na koži koji izgleda kao tamne tačkice ili veće modrice
- ukočen vrat
Drugi znaci mogu biti:
- zbunjenost i razdražljivost
- izražena pospanost
- poteškoće pri hodu ili održavanju uspravnog položaja
- mumlanje ili stenjanje
- bolovi u zglobovima i mišićima
- gubitak apetita
Simptomi kod beba
Kod beba i male dece simptome je često teško uočiti, a mogu se razlikovati od onih kod starije dece i odraslih. Uobičajeni simptomi su:
- razdražljivost bez jasnog razloga
- trzanje ili mlitavost tela
- izrazita pospanost
- ispupčena meka tačka na glavi
- odbijanje hrane
Kako se prenosi meningokokna bolest?
Prenosi se sa osobe na osobu, obično bliskim kontaktom sa obolelim. Najčešći načini prenosa su preko pljuvačke ili sluzi tokom:
- kašljanja
- ljubljenja
- deljenja hrane ili pribora za jelo
- kijanja
Ova bakterija ne preživljava dugo van ljudskog tela i ne može opstati na površinama.
Faktori rizika
Meningokoknu bolest može dobiti svako, ali rizik je veći ako:
- je pacijent mlađi od godinu dana, ili je adolescent/mlada odrasla osoba
- nema slezinu ili ima povredu slezine
- boluje od anemije srpastih ćelija
- živi u kolektivima (studentski domovi, vojne kasarne)
- Osobe koje uzimaju lekove koji slabe imuni sistem, poput onih koji blokiraju komplement (specifične proteine u krvi koji štite od bakterija)
- osoba putuje u oblasti gde je meningokokna bolest česta (npr. podsaharska Afrika)
Komplikacije meningokokne bolesti
Meningokokna bolest je veoma opasna. Čak 10 do 15 od 100 obolelih umire, iako dobijaju terapiju.
Oko jeadn od pet preživelih ima trajne posledice, među kojima su:
- oštećenje mozga
- oštećenje bubrega
- gubitak ekstremiteta
- oštećenje nerava
- potpuni gubitak sluha
Kako lekari postavljaju dijagnozu?
Meningokokna bolest se teško dijagnostikuje jer deli simptome sa prehladom i gripom. Ako lekar posumnja na ovu bolest, preporučiće analizu krvi i lumbalnu punkciju kako bi se prikupila cerebrospinalna tečnost.
Uzorke šalju u laboratoriju gde se proverava da li će bakterije porasti u kulturi. Ako se izoluje N. meningitidis, potvrđuje se dijagnoza meningokokne bolesti.
Ako nalaz nije jasan, može se uraditi PCR test.
Lečenje
Meningokokna bolest se leči antibioticima kao što su ceftriakson ili penicilinom. Najčešće se daju intravenski (IV). Ako lekar posumnja na meningokoknu bolest, terapija antibioticima započinje i pre zvanične potvrde dijagnoze, jer je ključno što ranije započeti lečenje.
Pored antibiotika, mogu biti potrebni i dodatni tretmani:
- kortikosteroidi radi zaštite nervnog sistema
- infuzije (IV tečnosti)
- lekovi za regulisanje niskog krvnog pritiska
- terapija kiseonikom
- hirurško uklanjanje mrtvog ili oštećenog tkiva
Šta očekivati nakon dijagnoze meningokokne bolesti?
Meningokokna bolest je vrlo ozbiljna i može biti smrtonosna. Brza reakcija i lečenje su presudni. Ipak, čak i uz ranu terapiju, moguće su komplikacije poput trajnog oštećenja kože ili gubitka ekstremiteta. Potpuni oporavak može trajati nedeljama ili mesecima.
Antibiotska terapija traje sedam do 10 dana, ali simptomi mogu potrajati duže.
Za razliku od nekih drugih infekcija, meningokokna bolest se može dobiti i više puta. Ako se ponovo javi, lekari mogu testirati vaš imuni sistem.
Može li se bolest sprečiti?
Postoji nekoliko načina prevencije meningokokne bolesti, sličnih prevenciji drugih bakterijskih infekcija.
- Izbegavanje kontakta sa obolelima – ne delite hranu ni piće, nosite masku u blizini bolesnih osoba, redovno perite ruke i ne dodirujte oči, nos i usta nečistim rukama.
- Vakcinacija – Nije dostupna u našoj zemlji
- Preventivni antibiotici – osobama koje uzimaju inhibitore komplementa ili su bile u bliskom kontaktu sa obolelima, lekari mogu preporučiti preventivnu terapiju antibioticima.
Izvor: my.clevelandclinic.org/zdravlje.kurir.rs
Dr Marija Stević o sepsi kod dece: Može da nastane kao komplikacija bilo koje infekcije- od ogrebotine do operisanog slepog creva
