Bolesti srca i depresija, veza u oba smera: Psiholog otkriva kako da ojačate telo i duh u 5 koraka
Tuga i loše raspoloženje deo su života, ali ako osećaj bezvrednosti, beznade ili praznine traje nedeljama, može da se govori o depresiji. Reč je o poremećaju koji je, baš kao i srčane bolesti, čest, a mnogi ljudi nisu svesni da ove dve bolesti često idu zajedno.
- Dijagnoza srčane bolesti može da pokrene epizodu depresije. Ali i obrnuto, depresija može da poveća rizik od srčanih bolesti - objašnjava dr Stefani Kolijer, direktorka edukacije na Odeljenju za gerijatrijsku psihijatriju u bolnici Meklin, koja je deo Univerziteta Harvard.
Kako depresija utiče na srce
Depresija nije samo stanje „u glavi“, ona pogađa ceo organizam. Kao i stres i anksioznost, podiže nivo hormona stresa, što dovodi do ubrzanog rada srca i povećanog krvnog pritiska.
- Povećava i upalne procese u telu, koji podstiču stvaranje naslaga u krvnim sudovima. Osim toga, trombociti postaju „lepljiviji“ i skloniji stvaranju ugrušaka. Sve ovo zajedno povećava rizik od srčanog udara - navodi dr Kolijer.
Promene u načinu života
S obzirom na to da obe bolesti dele neke zajedničke faktore rizika, promena načina života može da donese dvostruku korist.
- Fizička aktivnost. Depresija često donosi osećaj iscrpljenosti i nedostatak volje. U tim trenucima i najmanja aktivnost je bolja od pasivnosti, kaže dr Kolijer. Savetuje da ljudi odaberu neku prijatnu aktivnost, šetnju do kafića, odlazak u prirodu ili kratku šetnju oko bloka i da postepeno povećavaju dužinu i intenzitet.
- Ishrana. Veza između ishrane i zdravlja srca odavno je poznata, ali sve više podataka govori da hrana utiče i na raspoloženje.
- Pacijentima često objašnjavam da depresija i anksioznost mogu da pogoršaju pamćenje i kognitivne funkcije, što ih dodatno motiviše da misle o ishrani - navodi dr Kolijer.
Njeni glavni saveti su manje mesa, više povrća, posebno zelenog lisnatog, i zamena putera maslinovim uljem.
Savremene opcije lečenja
- Svetlosna terapija. Ranije korišćena uglavnom kod sezonske depresije, danas se preporučuje i kod drugih oblika ovog poremećaja. Potreban je specijalni aparat (light box) jačine 10.000 luksa, pred kojim se sedi oko 30 minuta svakog jutra.
- Psihoterapija. Pronalazak terapeuta danas je lakši nego ikada, zahvaljujući online platformama. Od pandemije, kada je terapija prešla u onlajn format, sve je postalo dostupnije. Mnogi pacijenti se čak otvorenije izražavaju pred ekranom nego uživo, kaže dr Kolijer.
- Lekovi. Kod blažih oblika depresije lekovi obično nisu prva opcija, jer se stanje često poboljša promenama životnih navika. Ipak, kod težih slučajeva antidepresivi su važan deo terapije. Kardiolozi obično preporučuju sertralin jer ima najmanje neželjenih efekata na srce. Sa druge strane, neki lekovi iz iste grupe, poput citaloprama, u višim dozama mogu da povećaju rizik od poremećaja srčanog ritma kod starijih osoba.
- Loše mentalno zdravlje može da optereti srce, dok srčane bolesti često dovode do psihičkih kriza. Dobra vest je da se pravim promenama, uz više kretanja, zdraviju ishranu, psihološku podršku i, kada je potrebno, terapiju, može istovremeno jačati i telo i duh. Najvažnije je da se simptomi ne ignorišu i da se na vreme potraži pomoć - savetuje dr Kolijer.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
