Da li ste čuli za ataksiju? Tihi neurološki poremećaj koji narušava pokrete i govor
Iako može biti simptom mnogih stanja, važno je prepoznati njene znake jer uzroci variraju od bezopasnih do opasnih po život.
Ataksija je klinički znak koji opisuje nedostatak voljne koordinacije pokreta mišića, što rezultira nespretnim i nestabilnim pokretima. Sam naziv potiče od grčke reči za „nedostatak reda“, što tačno opisuje stanje u kojem mišići ne dobijaju ispravne komande iz mozga. Najčešće je rezultat oštećenja malog mozga, dela mozga koji je ključan za ravnotežu i koordinaciju.
U zavisnosti od toga koji deo nervnog sistema je pogođen, ataksija se deli na tri glavna tipa.
- Cerebelarna ataksija je direktna posledica disfunkcije malog mozga.
- Senzorna ataksija je uzrokovana oštećenjem nerava u kičmenoj moždini koji šalju informacije o položaju tela u mozak.
- Vestibularna ataksija nastaje zbog problema sa sistemom ravnoteže u unutrašnjem uhu.
Iznenadni simptomi
Simptomi ataksije mogu se razvijati postepeno ili se pojaviti iznenada, a njihov najprepoznatljiviji znak je nestabilan i nestabilan hod, često opisan kao „pijan“, u kojem osoba hoda sa široko raširenim nogama kako bi održala ravnotežu. Drugi uobičajeni simptomi uključuju probleme sa finom motorikom, što otežava zadatke poput pisanja, zakopčavanja dugmadi ili jedenja.
Govor može postati nejasan, spor ili isprekidan (dizartrija), a mnogi pacijenti takođe imaju probleme sa vidom, uključujući nekontrolisane, brze pokrete očiju (nistagmus). Teškoće sa gutanjem (disfagija) su takođe česte i mogu povećati rizik od gušenja. Važno je potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se simptomi iznenada razviju, posebno nakon povrede glave ili ako su praćeni jakom glavoboljom.
Faktori rizika
Ataksija može da pogodi ljude svih uzrasta, a njeni uzroci su izuzetno raznovrsni i klasifikuju se kao stečena, nasledna i idiopatska.
Stečena ataksija se razvija tokom života kao posledica drugih bolesti ili spoljašnjih faktora. Među najčešćim uzrocima su:
- moždani udar
- povrede glave
- tumori mozga
- multipla skleroza
- autoimune bolesti
Hronična zloupotreba alkohola može dovesti do trajne degeneracije malog mozga, dok nedostatak vitamina E, B1, B6 i B12 takođe može izazvati ataksiju.
Određene infekcije, poput varičela ili COVID-19, mogu privremeno pokrenuti simptome. Nasledni oblici su uzrokovani genetskim mutacijama, a najpoznatije su Fridrajhova ataksija, progresivna bolest koja obično počinje u detinjstvu, i spinocerebelarna ataksija. Kod idiopatskih ataksija, uprkos detaljnoj dijagnostici, jasan uzrok ostaje nepoznat.
Iako trenutno ne postoji lek za nasledne oblike ataksije, lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života. Kod stečenih oblika, ključno je lečiti osnovni uzrok, što u nekim slučajevima, kao što je suplementacija vitaminima ili lečenje infekcije, može dovesti do potpunog rešavanja simptoma.
Preventivne mere
Prevencija je moguća za neke stečene uzroke i uključuje izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola, uravnoteženu ishranu i zaštitu od toksina. Bez obzira na uzrok, multidisciplinarni pristup je neophodan.
Fizikalna terapija pomaže u jačanju mišića i poboljšanju ravnoteže, radna terapija uči pacijente kako da prilagode svakodnevne aktivnosti, a logopedska terapija pomaže kod problema sa govorom i gutanjem. Različiti adaptivni uređaji, kao što su štapovi, hodalice ili invalidska kolica, mogu značajno povećati nezavisnost i bezbednost pacijenata.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
