Hoćemo li ikada dobiti vakcinu protiv Alchajmerove bolesti? Stručnjaci otkrivaju da ima nade
Vakcinacija se decenijama koristi za prevenciju zaraznih bolesti, ali naučnici sve češće ispituju da li bi mogla da pomogne i kod nezaraznih oboljenja, uključujući pojedine vrste karcinoma. Istraživanja su još uvek u ranoj fazi, ali pitanje da li će vakcina jednog dana moći da spreči Alchajmerovu bolest sve češće zaokuplja pažnju.
Kako bi to moglo da funkcioniše?
Klasične vakcine, poput onih protiv gripa, unose mali deo virusa u organizam, imuni sistem ga prepoznaje kao strano telo i stvara odbrambene ćelije koje kasnije mogu da unište pravi virus ako dospe u telo. Kod Alchajmerove bolesti problem nisu virusi, već nakupljanje molekula poput amiloid-beta i tau proteina u mozgu, koji vremenom oštećuju moždane ćelije.
Trenutno je u toku devet kliničkih ispitivanja vakcina za Alchajmerovu bolest. Svi obuhvataju pacijente sa blagim oblikom bolesti ili sa predstadijumom, tzv. blagim kognitivnim oštećenjem. Cilj je da se podstakne imuni sistem da ukloni nakupljene naslage amiloida ili tau proteina. Većina vakcina se daje injekcijama, dok jedna, koju ispituju na Mednicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, koristi sprej za nos. Ipak, proći će još nekoliko godina pre nego što se bude znalo da li će ova strategija zaista funkcionisati.
Razlozi za skeptičnost
Jedan od razloga za skeptičnost jeste to što nakupljanje amiloida i tau proteina počinje decenijama pre nego što se pojave prvi simptomi. Zbog toga vakcine možda neće biti dovoljno efikasne kod osoba koje već imaju razvijene tegobe. Srećom, danas postoje novi testovi kojima se mogu identifikovati mlađe osobe kod kojih je proces nakupljanja proteina tek počeo. Vakcinacija upravo u toj fazi teoretski bi mogla da pruži najbolji efekat.
Pored toga, postoji i drugačiji pristup i sve je više dokaza da određene infekcije mozga u mlađem dobu, posebno one koje dugo tinjaju u niskom intenzitetu, mogu da podstaknu prekomerno stvaranje amiloid-beta proteina i time povećaju rizik od Alchajmerove bolesti. Ako bi vakcine mogle da spreče takve infekcije, možda bi i rizik od bolesti bio smanjen. Takođe, razvijaju se i ideje o terapijama koje bi smanjile hroničnu upalu izazvanu tim infekcijama, čak i bez direktnog uklanjanja samog uzročnika.
Trebalo bi naglasiti da je sve ovo još uvek u domenu teorije i da nije dokazano. Čak i ako se pokaže da vakcine deluju, biće potrebne decenije da se to potvrdi, jer je i sama bolest takva, razvija se sporo i traje dugo. Ipak, s obzirom na razorne posledice koje ostavlja, naučnici smatraju da vredi pokušavati na svim frontovima.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
U susret Svetskom danu borbe protiv Alchajmerove bolesti: Kad dođe zaborav, ostaje samo pesma i igra
