Hronični umor možda krije ozbiljan srčani problem: Aortna stenoza često ostaje neotkrivena – zakažite pregled kod kardiologa
Umor i iscrpljenost mogu da izgledaju kao normalna pojava, posebno u savremenom, užurbanom načinu života. Međutim, ako potraju duže vreme, to može da bude znak ozbiljnog problema sa srcem. Aortna stenoza je jedno od stanja čiji prvi i često najizraženiji simptom upravo jeste hronični umor.
Ako imate osećaj da ste stalno umorni ili da vam i najmanja fizička aktivnost oduzima snagu, to je razlog da odmah zakažete pregled kod kardiologa. Ne želimo da vas uplašimo, ali ovo mogu da budu signali ozbiljne srčane bolesti, koje ljudi najčešće ignorišu, misleći da se radi o posledici starenja ili stresa.
- Aortna stenoza podrazumeva suženje aortnog zaliska, što ograničava protok krvi iz srca ka ostatku tela. Simptomi se razvijaju postepeno i zato se često zanemaruju sve dok bolest ne postane ozbiljna. Prepoznavanje ranih znakova je ključno, jer pravovremena dijagnoza i lečenje značajno poboljšavaju kvalitet života i dugoročan ishod - objašnjava dr Diksit Garg, interventni kardiolog iz bolnice „Manipal“ u Gurugramu (Indija).
Umor je najčešći i najpotcenjeniji simptom
Jedan od najčešćih simptoma aortne stenoze jeste izražena iscrpljenost. Pacijenti opisuju da se osećaju umorno čak i nakon prospavane noći, a neki se bude iscrpljeni i posle devet sati odmora.
- Ovo se dešava zato što suženi zalistak otežava srcu da pumpa krv, pa do tkiva i organa dospeva manje kiseonika, iako je ukupna količina krvi ista - pojašnjava dr Garg.
Studija objavljena u Indian Heart Journal pokazala je da simptomi poput umora značajno narušavaju kvalitet života pacijenata sa teškom aortnom stenozom, dok je hirurška zamena zaliska donela znatna poboljšanja u fizičkom funkcionisanju i opštem stanju.
Ostali simptomi aortne stenoze
Pored umora, na ovo stanje mogu da ukažu i:
- otežano disanje,
- bol ili pritisak u grudima,
- vrtoglavice i nesvestice,
- lupanje srca,
- otok nogu i stopala zbog nakupljanja tečnosti,
- smanjena tolerancija na fizički napor.
Kako se aortna stenoza leči?
Način lečenja zavisi od težine bolesti. Kod blažih oblika savetuje se praćenje stanja, umerena fizička aktivnost i zdrava ishrana.
- Lekovi mogu da pomognu u kontroli pratećih bolesti kao što su povišen pritisak ili srčana slabost, ali ne mogu da zaustave suženje samog zaliska - objašnjava dr Garg.
Kod umerenih i teških oblika obično je neophodna operacija:
- TAVR (transkateterska zamena aortnog zaliska): minimalno invazivna procedura tokom koje se zalistak zamenjuje kateterom, bez otvaranja grudnog koša; pogodna je za pacijente sa većim rizikom.
- Balonska valvuloplastika: privremeno širenje zaliska balonom.
- SAVR (hirurška zamena aortnog zaliska): klasična operacija na otvorenom srcu, tokom koje se ugrađuje mehanički ili biološki zalistak.
- Zahvaljujući napretku medicine, mnogi pacijenti danas posle operacije žive aktivno i kvalitetno. Ako se simptomi jave, ne treba ih ignorisati, a kardiološki pregled je prvi korak ka sigurnijem i zdravijem životu - poručuje dr Garg.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
