Kako stres utiče na dijabetes? Stručnjaci daju 5 saveta kako da ga ublažite

Život sa dijabetesom podrazumeva stalno praćenje nivoa šećera u krvi, ishrane i navika. Ipak, postoji jedan tihi faktor koji se često zanemaruje – stres. Bilo da je reč o emocionalnom stresu zbog posla i odnosa ili fizičkom stresu izazvanom bolešću i nedostatkom sna, on može ozbiljno poremetiti ravnotežu šećera u krvi i otežati kontrolu dijabetesa.

Kada smo pod stresom, telo ulazi u tzv. „bori se ili beži“ stanje. Tada se oslobađaju hormoni poput kortizola i adrenalina, koji povećavaju nivo šećera u krvi da bi organizmu obezbedili brzu energiju. Kod osoba sa dijabetesom ovaj prirodni odgovor postaje problematičan zbog sledećih razloga:

• povećava se insulinska rezistencija, pa ćelije teže apsorbuju glukozu;
• nivo šećera naglo raste, čak i bez unosa hrane;
• stres pogađa i tip 1 i tip 2 dijabetesa, što dodatno otežava kontrolu bolesti.

Emocionalni i fizički stres – kako različito utiču na dijabetes

Dr Pilaj je objasnila da i emocionalni i fizički stres utiču na dijabetes, ali na različite načine.

• Emocionalni stres - Pritisak na poslu, finansijske brige, konflikti ili anksioznost mogu izazvati produženo lučenje kortizola. To dovodi do dužeg zadržavanja povišenog šećera u krvi, povećane želje za hranom, emocionalnog prejedanja i narušene rutine.
• Fizički stres - Bolest, povreda, nedostatak sna ili operacija takođe mogu izazvati porast šećera u krvi. Telo tada oslobađa stresne hormone kako bi se izborilo sa opterećenjem, što dodatno smanjuje osetljivost na insulin.

Začarani krug stresa i dijabetesa

Dr Pilaj napominje da stres ne samo da povećava nivo šećera, već i:

• remeti zdrave navike u ishrani i dovodi do prejedanja ili loših izbora hrane;
• smanjuje motivaciju za fizičku aktivnost, čime se pogoršava insulinska rezistencija;
• narušava san, što dodatno utiče na metabolizam šećera;
• izaziva anksioznost i depresiju, koje dodatno otežavaju kontrolu dijabetesa.

- Nekontrolisani stres može dovesti i do povišenog pritiska, gojenja i hronične upale, čime raste rizik od komplikacija dijabetesa kao što su neuropatija, oštećenje bubrega i srčani problemi - dodaje ona.

Saveti kako da smanjite stres i poboljšate kontrolu šećera

Evo nekoliko naučno potvrđenih i stručnih preporuka koje pomažu da istovremeno kontrolišete stres i dijabetes:

• Redovno se krećite

Fizička aktivnost smanjuje nivo kortizola i poboljšava osetljivost na insulin. Ne morate vežbati naporno – dovoljno je 20 do 30 minuta šetnje, joge ili vežbi istezanja dnevno da umirite um i stabilizujete šećer.

• Dišite duboko i vežbajte svesnost

Sporo, duboko disanje, vođene meditacije ili samo nekoliko minuta mira dnevno mogu znatno smanjiti nivo stresnih hormona.

• Održavajte zdrav ritam spavanja

Težite ka sedam do osam sati kvalitetnog sna svake noći. Nedostatak sna povećava kortizol i otežava kontrolu šećera u krvi.

• Jedite u redovnim intervalima

Preskakanje obroka ili neredovna ishrana dodatno opterećuju telo i izazivaju nagle skokove glukoze. Uključite u ishranu namirnice bogate vlaknima, nemasne proteine, integralne žitarice i zdrave masti.

• Razgovarajte o onome što vas muči

Deljenje osećanja sa prijateljem, grupom podrške ili terapeutom može smanjiti emocionalno opterećenje i poboljšati sposobnost suočavanja sa stresom.

Često pstavljana pitanja

• Može li stres podići šećer u krvi čak i ako se zdravo hranim? - Da. Stres pokreće lučenje hormona poput kortizola, koji povećavaju nivo glukoze u krvi bez obzira na ishranu.
• Da li stres utiče i na tip 1 i na tip 2 dijabetesa? - Apsolutno. U oba tipa stres može da poremeti osetljivost na insulin i kontrolu šećera.
• Koliko brzo stres može da povisi šećer u krvi? - Vrlo brzo – u roku od nekoliko minuta tokom akutnog stresa, dok hronični stres može dovesti do stalno povišenih vrednosti.

Izvor: onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs

10 saveta za dobru ishranu kod dijabetesa: Sledite ove korake, a vaš organizam vam biti zahvalan