Kandida na prstima: Uporna gljivica koju mnogi ignorišu, ali može izazvati ozbiljne probleme

Iako je gljivica kandida, posebno njena najpoznatija vrsta kandida albikans, normalan stanovnik naše kože i sluzokože, ona živi u osetljivoj ravnoteži sa drugim mikroorganizmima. Problemi nastaju kada se ova ravnoteža poremeti i kandidi se pruži prilika da nekontrolisano raste, stanje poznato kao kandidijaza.

U ovom slučaju, nokat može promeniti boju, postati zadebljan, krhak i bolan, a u težim slučajevima može se čak i odvojiti od nokatnog ležišta. Mnogi ljudi ignorišu ove simptome, pripisujući ih suvoj koži ili manjim povredama, ali ignorisanje problema samo omogućava gljivici da se dalje širi i otežava lečenje.

Oslabljen imuni sistem

Okidač za prekomerni rast kandide skoro uvek leži u promeni uslova koji joj pogoduju. Gljivica voli toplu i vlažnu sredinu, zbog čega su ljudi čije su ruke često u vodi, poput domaćica, ugostitelja ili čistačica, izloženi znatno većem riziku. Međutim, spoljašnji uslovi su samo deo priče. Ključni razlog za širenje ove oportunističke gljivice je oslabljen imuni sistem.

Kada je odbrambeni mehanizam našeg tela ugrožen, kandida to koristi kao zeleno svetlo za širenje. Zbog toga se infekcije često javljaju kao posledica stresa, neurednog načina života ili nedovoljnog sna, što direktno utiče na našu otpornost. Svaki pad imuniteta otvara vrata ovoj upornoj infekciji.

Savremena medicina, i upotreba određenih lekova, takođe značajno utiče na narušavanje prirodne flore tela i jačanje kandide. Antibiotici širokog spektra, iako neophodni za lečenje bakterijskih infekcija, neselektivno uništavaju „dobre“ bakterije koje drže Kandidu pod kontrolom. Kortikosteroidi i imunosupresori, lekovi koji se koriste za lečenje autoimunih bolesti ili nakon transplantacije organa, imaju sličan efekat.

Pored toga, određena medicinska stanja stvaraju idealno okruženje za razvoj kandidijaze. Dijabetes je jedan od najčešćih krivaca jer povišen nivo šećera u krvi hrani gljivicu, dok trudnoća zbog hormonskih promena, gojaznost i endokrine bolesti poput Kušingove bolesti takođe povećavaju rizik.

Ne treba zanemariti ni uticaj načina života i ishrane. Ishrana bogata šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima je bukvalno gozba za Kandidu, stimulišući njen rast i razmnožavanje. Loša higijena takođe može doprineti problemu, ali manja oštećenja kože mogu biti podjednako opasna.

Male ogrebotine, zanoktice ili povrede izazvane manikirom, kao i nošenje veštačkih noktiju duže vreme, stvaraju savršenu kapiju za infekciju. Kombinacija ovih faktora – oslabljenog imuniteta, spoljašnjih uslova i životnih navika – stvara savršenu podlogu za kandidu. 

Kako se leči ovaj problem? 

Kada primetite sumnjive promene na koži ili noktima, ključno je da ne odlažete posetu lekaru. Samostalno lečenje ili ignorisanje simptoma može dovesti do širenja infekcije i znatno otežati lečenje. Prva adresa treba da bude lekar opšte prakse ili, još bolje, dermatolog specijalizovan za kožne bolesti.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a po potrebi se uzima uzorak, tj. struganje kože ili komadić nokta, koji se zatim analizira pod mikroskopom ili šalje na kulturu kako bi se sa sigurnošću potvrdilo da je uzročnik kandida. Lečenje je sveobuhvatno i zahteva disciplinu, a kombinuje medicinske preparate sa ključnim promenama u svakodnevnim navikama.

Osnova medicinskog lečenja su antimikotici, lekovi koji specifično uništavaju gljivice. Za blaže kožne infekcije, lokalni antimikotici se najčešće propisuju u obliku krema, masti ili rastvora.

Ako je infekcija zahvatila nokte, koriste se medicinski lakovi koji sadrže aktivne sastojke poput amorolfina ili ciklopiroksa. U težim, tvrdokornim slučajevima ili ako je zahvaćeno više noktiju, dermatolog će prepisati oralne antimikoticine.

Ključ je u promeni životnih navika

Pored medicinske terapije, opšte mere i promene načina života su neizostavni deo borbe protiv kandide.

• Prvi i najvažniji korak je održavanje pogođenih područja suvim. Nakon svakog pranja ruku, potrebno ih je temeljno osušiti, obraćajući posebnu pažnju na prostor između prstiju. Ako vaš posao zahteva da često držite ruke u vodi, nošenje zaštitnih rukavica je obavezno.
• Ishrana je podjednako važna.Takozvana anti-kandida dijeta podrazumeva drastično smanjenje unosa šećera, belog brašna i drugih rafinisanih ugljenih hidrata. Paralelno, preporučuje se jačanje crevne flore uzimanjem probiotika i uključivanjem namirnica sa prirodnim antifungalnim svojstvima, kao što su beli luk, crni luk, đumbir i jabukovo sirće.
• Jačanje imuniteta uravnoteženom ishranom i smanjenje stresa je osnova za dugoročnu pobedu nad ovom upornom gljivicom. Lečenje je proces koji zahteva strpljenje i doslednost; ključno je slediti uputstva lekara i ne prekidati lečenje čim simptomi nestanu, jer se infekcija vrlo lako može vratiti.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs

Muči vas loš zadah, hronični umor, infekcije noktiju? Jedna gljivica je krivac za ove probleme