Hronična bolest bubrega pogađa više od 10% ljudi u Srbiji: Šta bi trebalo znati o ovom ozbiljnom stanju?
Hronična bolest bubrega pogađa više od deset odsto stanovništva Srbije i to je jedno od najčešćih, ali i najpodcenjenijih hroničnih oboljenja. Razumevanje uzroka, faktora rizika i mogućnosti lečenja ključno je za rano otkrivanje i sprečavanje komplikacija koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje i kvalitet života.
Šta je hronična bolest bubrega
CKD nastaje kada su bubrezi oštećeni i postepeno gube sposobnost da pravilno filtriraju krv. Tada se u organizmu zadržavaju tečnost i otpadne materije, što može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema. Bolest je hronična jer napreduje sporo, ali stalno.
Najčešći uzroci su šećerna bolest i povišen krvni pritisak. Obe bolesti vremenom oštećuju krvne sudove u bubrezima. Manje česti uzroci uključuju nasledne poremećaje poput policistične bolesti bubrega, kod koje se u organima stvaraju ciste koje remete njihov rad.
Rizik od razvoja CKD veći je kod starijih osoba, onih sa srčanim oboljenjima, gojaznošću, pušača, kao i osoba koje često koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen ili naproksen). Nasledni faktori i određene etničke grupe takođe imaju povećanu sklonost.
Simptomi i faze bolesti
CKD se često naziva "tihom bolešću" jer simptomi mogu da izostanu godinama. Početni znaci često se pogrešno pripisuju umoru, stresu ili starenju, pa bolest dugo ostaje neotkrivena. Funkcija bubrega procenjuje se analizom krvi i urina, kao i testom glomerularne filtracije (GFR), koji pokazuje koliko efikasno bubrezi čiste krv.
Simptomi koji mogu da ukažu na bolest su:
- umor i manjak energije
- oticanje nogu, stopala ili članaka
- češće mokrenje, naročito noću
- kratak dah zbog nakupljanja tečnosti u plućima
- gubitak apetita i telesne mase
- mučnina i povraćanje
- svrab kože zbog nagomilavanja toksina
- grčevi u mišićima
CKD ima pet faza, od blagih do teških oblika. U prvim fazama promene su gotovo neprimetne, dok u petoj fazi, kada bubrezi prestanu da funkcionišu, pacijentu je potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.
Lečenje i kontrola bolesti
Iako CKD ne može da se izleči, može da se uspori njen napredak i ublaže simptomi. Lečenje je usmereno na kontrolu osnovnih uzroka, najčešće krvnog pritiska i dijabetesa. Zdrava ishrana, manji unos soli, prestanak pušenja i redovno kretanje ključni su delovi terapije.
U terapiji se često koriste lekovi koji štite bubrege, poput ACE inhibitora i ARB preparata, kao i lekovi za kontrolu holesterola, elektrolita i anemije. Cilj je da se smanji pritisak u bubrezima, spreče komplikacije i odloži potreba za dijalizom.
Kada bubrezi više ne mogu da uklanjaju višak tečnosti, primenjuje se dijaliza, kojom se krv prečišćava od štetnih materija, a kod pacijenata u završnom stadijumu bolesti najbolji ishod daje transplantacija bubrega.
Ishrana i način života
Pravilna ishrana ima ogroman značaj u kontroli bolesti. Preporučuje se ograničen unos soli (do dva grama dnevno) i izbegavanje prerađene hrane. Umesto soli bolje je koristiti aromatično bilje i začine. Kod pojedinih pacijenata trebalo bi smanjiti i unos proteina, kao i namirnica bogatih kalijumom i fosforom (banana, mlečni proizvodi, orašasti plodovi).
Podrška nutricioniste može da bude dragocena u pravljenju jelovnika koji rasterećuje bubrege, a istovremeno obezbeđuje dovoljno hranljivih materija.
Stres, neredovan san i manjak fizičke aktivnosti dodatno opterećuju organizam i ubrzavaju napredovanje bolesti. Zato se savetuje redovna kontrola pritiska, šećera i funkcije bubrega, kao i umerena fizička aktivnost barem tri puta nedeljno.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
