Nizak krvni pritisak: Gde je granica između normalnog i opasnog

Nizak krvni pritisak, hipotenzija ponekad može biti znak dobrog zdravlja i smanjenog rizika od srčanih bolesti, ali to nije pravilo.

Očitajvanje krvnog pritiska sadrži dva broja: sistolni pritisak i dijastolni pritisak. Sistolni pritisak je gornji, ili prvi, broj u očitavanju krvnog pritiska. On pokazuje pritisak u arterijama kada vaše srce pumpa krv. Dijastolni pritisak je donji broj, koji pokazuje pritisak u arterijama dok se vaše srce puni krvlju.

Ako je vaš krvni pritisak 120/80 milimetara žive (mmHg) ili niži, zdravstveni radnici ga smatraju normalnim. Generalno, ako je očitavanje krvnog pritiska ispod 90/60 mmHg, on je abnormalno nizak.

Lekar će ovo nazvati hipotenzijom.

Neki odrasli redovno imaju krvni pritisak u hipotenzivnom opsegu, ali nemaju simptome. Možda im nije potrebno lečenje. U ozbiljnim slučajevima, nizak krvni pritisak može dovesti do smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom i hranljivim materijama, što na kraju može dovesti do šoka opasnog po život.

Hipotenzija može da se javi kod svakoga, ali određene grupe ljudi su sklonije da je dožive.

Postoje i različite vrste niskog krvnog pritiska, napominje klinika Mejo.

Na primer, ortostatska (poziciona) hipotenzija se javlja kada ustanete nakon sedenja ili ležanja. Češća je kod starijih osoba.

- Tipično, vaše telo ima određene kompenzacione mehanizme koji sprečavaju pad krvnog pritiska kada ustanete - objašnjava dr Vili E. Lorens, kardiolog iz Lejklandske nege u Sent Džozefu, Mičigen. Ali, dodaje on, „ortostatska hipotenzija je problem za neke ljude jer se ovi refleksi koji bi trebalo da se dogode ne javljaju.“

Dehidracija ili gubitak krvi takođe mogu izazvati ortostatsku hipotenziju.

Simptomi hipotenzije (niskog krvnog pritiska)

Većina lekara ne smatra hipotenziju problemom osim ako se ne javi uz određene znake i simptome, prema Američkom udruženju za srce.

Neki simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju uključuju:

• zbunjenost ili problemi sa koncentracijom
• vrtoglavica
• nesvestica
• umor
• bol u vratu ili leđima
• zamućen vid
• mučnina
• lupanje srca
• kratak dah

Šta je opasno nizak broj krvnog pritiska?

Prema Američkoj udruženju bolnica (AHA), nijedan konkretan broj ne ukazuje na to da je dnevni krvni pritisak prenizak, iako sve ispod 90/60 mmHg očitavanja odgovara kliničkoj definicijihipotenzije.

Kada bilo koji od gore navedenih opasnih simptoma prati očitavanje krvnog pritiska koje ukazuje na hipotenziju, vreme je da potražite medicinsku pomoć.

Može li vas nizak krvni pritisak učiniti umornim?

Nizak krvni pritisak može izazvati slabost, umor i osećaj nedostatka energije.

Istraživanja su pronašla vezu između niskog krvnog pritiska i sindroma hroničnog umora, stanja koje uzrokuje kontinuirani, dubok umor koji se ne poboljšava sa spavanjem, abnormalnosti spavanja koje fizički napor često pogoršava i bol.

Potencijalni uzroci hipotenzije (niskog krvnog pritiska)

Neki ljudi imaju prirodno nizak krvni pritisak i ne osećaju nikakve simptome. Ali za ljude koji su navikli na normalan ili visok krvni pritisak, nagli pad krvnog pritiska može signalizirati problem i izazvati simptome.

Prema Američkoj hematološkoj asocijaciji, epizoda hipotenzije je verovatnija pod ovim uslovima:

• Povratak u uspravan položaj nakon dužeg odmora u krevetu
• Gubitak velike količine krvi
• Dehidracija
• Određeni lekovi, kao što su lekovi za snižavanje krvnog pritiska, lekovi za srce, lekovi za Parkinsonovu bolest, triciklični antidepresivi ili lekovi za lečenje erektilne disfunkcije
• Problem sa srcem, kao što je veoma spor otkucaj srca, problemi sa srčanim zaliscima, srčani udar ili srčana insuficijencija
• Endokrini problem, kao što je hipotireoza, bolest paratiroidne žlezde, Adisonova bolest (poremećaj nadbubrežne žlezde), nizak nivo šećera u krvi ili dijabetes
• Teška infekcija koja ulazi u vaš krvotok
• Doživljavanje anafilakse, alergijske reakcije opasne po život
• Neuralni poremećaj koji utiče na vaš krvni pritisak
• Nedostatak hranljivih materija, kao što je nizak nivo vitamina B12 i folne kiseline

Kada posetiti lekara?

Ako vam je krvni pritisak uvek nizak i nemate nijedan od opasnih simptoma, obično nema razloga za zabrinutost. Slično tome, ako imate jedno očitavanje krvnog pritiska kod kuće koje je abnormalno nisko bez ikakvih simptoma, verovatno ne morate da posetite lekara. Normalno je da vam krvni pritisak raste i pada tokom vremena, i vaše telo je obično u stanju da vrati krvni pritisak u normalu.

Ali, dr Lorens savetuje da „kada osetite da postoji ponavljajući problem ili da nema jasnog objašnjenja za ono što se dogodilo, potrebno je da potražite lekarski savet“.

Lečenje hipotenzije zavisiće od uzroka niskog krvnog pritiska. Prema Mejo klinici, neposredni koraci mogu uključivati sledeće:

• nosite kompresione čarape
• pijte više vode
• izbegavajte okidače niskog krvnog pritiska poput dugotrajnog stajanja i drugih promena položaja

Nakon pregleda, lekar može dati sledeće preporuke:

• izbegavajte alkohol
• prilagodite svoju ishranu
• prilagodite svoje lekove (moguće smanjenje doza lekova za snižavanje krvnog pritiska)
• uzimajte lekove koji povećavaju krvni pritisak, kao što su fludrokortizon (Florinef) i midodrin (ProAmatine)

Ljudi koji dožive šok povezan sa hipotenzijom biće potrebni hitni tretman kako bi se obnovio protok krvi u njihovim organima i podigao krvni pritisak u normalu.

- Utvrđivanje da li je vaš nizak krvni pritisak primarni ili sekundarni problem je ključno - napominje Lorens. Primarni problem znači da telesni refleksi ne funkcionišu kako treba. Sekundarni uzroci znače da je nizak krvni pritisak rezultat drugih zdravstvenih problema poput dehidracije ili efekata određenih lekova.

- Neki antihipertenzivni (lekovi) češće izazivaju hipotenziju od drugih, a veliki deo toga zavisi od doze - kaže Lorens. Kod većine ljudi, postaće neki lako prepoznatljiv sekundarni uzrok ili neko lako rešenje za ono što može biti čak i hronični problem koji nema sekundarni uzrok. I zato je važno da posetite svog lekara, kako bi mogao da izvrši odgovarajuću procenu.“

Pratite svoj krvni pritisak, čak i ako nemate zdravstvenih problema, kako biste znali koji je vaš lični normalan pritisak. A ako imate medicinske razloge za praćenje krvnog pritiska, razgovarajte sa svojim lekarom o ciljnom opsegu krvnog pritiska koji je najbolji za vas.

Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

7 namirnica koje bi trebalo jesti kada vam padne pritisak: Evo šta savetuju lekari