Virusne infekcije mogu utrostručiti rizik od srčanog i moždanog udara: Od kovida i gripa do hepatitisa i herpesa
Kardiološki problemi su verovatniji u nedeljama nakon preležavanja kovid -19 ili gripa, dok dugotrajne virusne bolesti poput herpesa zoster mogu ugroziti zdravlje srca i godinama nakon infekcije.
Hronične virusne infekcije poputHIV-a, herpesa zoster i hepatitisa C povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara tokom više godina.
Vakcinacijaje jedno od najsnažnijih sredstava za prevenciju virusnih infekcija i zaštitu srca.
Rizik od srčanog i moždanog udara raste nakon infekcija
Prema novom istraživanju, ljudi imaju četiri puta veću verovatnoću da dožive srčani udar u mesecu nakon preležanog gripa i pet puta veću da dožive moždani udar. Kod obolelih od COVID-19, verovatnoća srčanog ili moždanog udara utrostručuje se u periodu od 14 nedelja nakon bolesti i ostaje povišena do godinu dana.
Određene hronične virusne infekcije – poput herpesa zoster, HIV-a i hepatitisa C – mogu godinama povećavati kardiovaskularne rizike.
Rezultati su objavljeni u časopisu "Journal of the American Heart Association" i zasnovani na analizi 155 naučnih radova o vezi između virusnih infekcija i rizika od moždanog i srčanog udara.
- Prethodna istraživanja su pokazala da virusi mogu povećati rizik od srčanih oboljenja, ali smo mi uporedili koliko različiti virusi utiču na šanse za srčani događaj - kaže dr Kosuke Kawai, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Dejvida Gefena, Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Virusi ugrožavaju i srce i pluća
Iako naučnici proučavaju kako virusi utiču na zdravlje srca, šira javnost često nije svesna te veze, kaže dr Robert H. Hopkins, medicinski direktor Nacionalne fondacije za zarazne bolesti.
- Mnogi smatraju grip isključivo respiratornom bolešću, ali on takođe može inficirati tkiva van pluća, uključujući i srce“, objašnjava dr Hopkins:
- Pored toga, grip smanjuje otpornost organizma i može predisponirati bakterijske infekcije, što dodatno povećava rizik od zapaljenja pluća, sepse i – posledično – kardiovaskularnih komplikacija.
Naučnici su takođe pronašli povezanost između virusnih infekcija i većeg rizika od raka, demencije i dijabetesa.
Virusi mogu imati dugoročne posledice
Za dr Orli Vardeni, profesorku medicine sa Univerziteta u Minesoti, posebno su značajni nalazi o uticaju hroničnih virusnih infekcija na kardiovaskularno zdravlje.
- Iznenadila me količina istraživanja koja povezuju viruse kao što su hepatitis C i herpes zoster sa srčanim oboljenjima - kaže dr Vardeni.
Istraživanja su pokazala:
* HIV povećava rizik od srčanog udara za 60%, a od moždanog udara za 45%.
* Hepatitis C povećava rizik od srčanog udara za 27%, a od moždanog udara za 23%.
* Herpes zoster povećava rizik od srčanog udara za 12%, a od moždanog udara za 18%.
Dr Kawai ističe da povećani rizik nakon herpesa zoster može trajati i do 10 godina.
Autori napominju da su potrebna dodatna istraživanja za viruse poput RSV-a, HPV-a i hepatitisa A.
Zašto virusne infekcije utiču na srce?
Prirodni odgovor imunog sistema na virusne infekcije uključuje oslobađanje molekula koji izazivaju upalu i podstiču zgrušavanje krvi, što može trajati dugo nakon što se infekcija povuče.
Ovi procesi smanjuju sposobnost srca da pravilno funkcioniše i doprinose stvaranju i pucanju plakova u arterijama, što dovodi do srčanih i moždanih udara.
Kako se zaštititi tokom praznika?
Studija sugeriše da prevencija virusnih infekcija može značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih događaja.
- Vakcinacija je najbolji način da se spreči snažna sistemska reakcija organizma koja može izazvati disfunkciju više organa“, kaže dr Amit Mahajan, portparol Američkog udruženja za pluća.
Vakcinacija je naročito važna uoči jesenje i zimske sezone praznika, kada se povećava broj respiratornih infekcija i srčanih hitnih slučajeva.
Bolesti srca su i dalje vodeći uzrok smrti u SAD, a najviše smrtnih slučajeva beleži se 25. decembra, zatim 26. decembra i 1. januara.
- Praznici mogu biti stresni, a virusna infekcija dodatno povećava nivo hormona stresa, što opterećuje srce – naročito kod starijih osoba i onih sa hroničnim bolestima - kaže Vardeni.
Uz to, obilni obroci, alkohol i hladno vreme dodatno povećavaju rizik. Preporučuje se pravilna higijena, posebno redovno pranje ruku, a rizične grupe mogu razmotriti nošenje maske tokom putovanja i boravka u zatvorenom prostoru.
- Ova studija pokazuje da mnogi virusi mogu izazvati kardiovaskularna oštećenja. Vakcinacija i zdrave navike ključne su za zaštitu srca, zaključuje dr Hopkins:
- Još jedan razlog više da se vakcinišete – za svoje zdravlje i zdravlje svojih bližnjih.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
· Reaguj