Upala pluća (pneumonija) i danas se smatra tihim ubicom. Prema svetskim podacima, svake godine odnosi više od 2,5 miliona života, a jedan od njenih glavnih simptoma jeste kašalj. Ipak, u vreme kada su prehlade i kašalj toliko česti, mnogima je teško da prepoznaju kada je reč o bezazlenom simptomu, a kada o nečemu ozbiljnijem.
Povodom Svetskog dana borbe protiv upale pluća, koji se obeležava 12. novembra, pulmolozi dr Haršil Alvani iz bolnice CK Birla u Džajpuru i dr Rađa Dar, direktor odeljenja za pulmologiju bolnice CMRI u Kalkuti, objašnjavaju kako da na vreme prepoznate upozoravajuće znake.
Običan kašalj ili upala pluća: kako ih razlikovati?
Kako kaže dr Alvani, kašalj je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze kod lekara, ali nije svaki kašalj znak za brigu.
- U većini slučajeva reč je o virusnoj infekciji, prehladi ili alergiji, pa se tegobe povuku u roku od nedelju do deset dana. Takav kašalj obično prati zapušen nos, blago grebanje u grlu ili povremeni ispljuvak, ali nelagodnost postepeno prolazi - objašnjava on.
Kod pneumonije, simptomi su mnogo izraženiji.
- Kašalj traje duže i postaje sve jači, uz iskašljavanje gustog, žućkastog ili zelenkastog sekreta. Prisutni su i povišena temperatura, drhtavica, bol u grudima pri disanju i osećaj gušenja. Ako osoba postane neuobičajeno umorna, ubrzano diše ili deluje konfuzno, naročito stariji ljudi, to su ozbiljna upozorenja koja zahtevaju hitnu pomoć - upozorava dr Alvani.
Ko je u najvećem riziku?
Od upale pluća najčešće obolevaju deca, stariji, pušači i osobe koje već imaju hronične bolesti pluća ili srca. Dodatni rizik predstavljaju zagađen vazduh, nagle promene vremena i boravak u prostorijama bez dovoljno ventilacije.
Kako se otkriva pneumonija?
Upala pluća ne mora uvek da se razvije po klasičnom obrascu, kaže dr Alvani.
- Kod starijih osoba, pacijenata sa dijabetesom ili onih sa oslabljenim imunitetom, može se javiti i bez visoke temperature ili jakog kašlja. Neki simptomi su vrlo suptilni - pad energije, gubitak apetita ili blaga kratkoća daha - zbog čega ih ljudi često zanemaruju.
Rendgenski snimak pluća i dalje je najjednostavniji i najpouzdaniji način da se potvrdi dijagnoza. Ako se simptomi i nalaz ne poklapaju, koristi se skener (CT) radi preciznije slike. Uz to, analize krvi poput CRP-a i prokalcitonina pomažu lekarima da utvrde da li je infekcija bakterijska, što zahteva antibiotike, ili virusna, kada je dovoljna simptomatska terapija.
Prevencija i lečenje
Dr Rađa Dar upozorava da upala pluća često počinje kao obična prehlada, ali ako se ne prepozna i ne leči na vreme, može brzo da dovede do teške respiratorne insuficijencije.
Da bi se bolest sprečila, dr Alvani savetuje:
- pijte dovoljno tečnosti,
- jedite raznovrsne, nutritvno bogate namirnice,
- odmarajte se dovoljno,
- održavajte vazduh u prostoru čistim i bez dima.
- Najvažnije je da ne ignorišete kašalj koji traje duže od nedelju dana, pogoršava se ili je praćen temperaturom i otežanim disanjem. Uvek je bolje proveriti nego čekati da prođe samo od sebe - dodaje on.
Dr Dar podseća da pravovremeno prepoznavanje i lečenje u ranoj fazi mogu spasiti život.
- Ako je neophodno bolničko lečenje, pacijent bi trebalo da bude u adekvatnoj jedinici za plućne bolesnike, pod nadzorom obučenih stručnjaka. Sve veći problem danas predstavlja otpornost bakterija na antibiotike, koja nastaje zbog njihove prekomerne i neracionalne upotrebe. Zato je ključno da se antibiotici propisuju samo kada su zaista potrebni - naglašava on i dodaje:
- Obratite se lekaru čim primetite znake infekcije i preduzmite mere zaštite kako biste sačuvali sebe i svoje najbliže, naročito decu i starije - poručuje dr Dar.
