Mislite da vam više nije potrebna terapija za dijabetes? Stručnjaci upozoravaju na posledice
Lekovi za dijabetes imaju ključnu ulogu u održavanju stabilnog nivoa glukoze u krvi i sprečavanju teških posledica koje nekontrolisan šećer može da izazove, od oštećenja krvnih sudova i nerava, do srčanih i bubrežnih problema. Ipak, mnogi pacijenti povremeno pomisle da bi mogli da prekinu terapiju, bilo zbog neželjenih efekata, bilo zato što se osećaju bolje i veruju da će im promena ishrane i fizička aktivnost biti dovoljni.
Stručnjaci upozoravaju: nijedan lek za dijabetes ne sme se naglo prekidati bez prethodnog dogovora s lekarom. Takav postupak može izazvati nagli porast šećera u krvi (hiperglikemiju) i ozbiljno ugroziti zdravlje.
Najveći rizik je nagli skok šećera
Najneposrednija i najopasnija posledica prestanka terapije je hiperglikemija, odnosno nagli skok nivoa glukoze.
Pacijenti tada mogu osetiti jaku žeđ, učestalo mokrenje, vrtoglavicu, slabost i izražen umor. Ako se ne reaguje na vreme, može doći do poremećaja svesti i dehidratacije, pa je zato svaka promena terapije dozvoljena isključivo pod lekarskim nadzorom.
Kako bezbedno smanjiti ili prekinuti lek?
Ukoliko lekar proceni da postoji mogućnost da se terapija smanji ili postepeno ukine, to mora ići korak po korak, uz redovne kontrole šećera u krvi i laboratorijske analize.
Svaka promena doze mora biti postepena, kako bi se izbegli nagli skokovi glukoze i moguće komplikacije. Važno je i da pacijent prepozna simptome visokog i niskog šećera, jer samo tako može pravovremeno da reaguje.
Može li se dijabetes "izlečiti" promenom navika?
Čak i kada se vrednosti šećera normalizuju, prestanak terapije ne znači da je dijabetes nestao. Kod pacijenata koji su postigli remisiju dijabetesa tipa 2 zahvaljujući ishrani i fizičkoj aktivnosti, potrebne su redovne kontrole i praćenje, jer se bolest može ponovo da se aktivira.
Smanjenje terapije nije odluka koju pacijent donosi sam, već rezultat dobre kontrole i saradnje sa lekarom.
Moguće dugoročne posledice
Kod osoba s dijabetesom tipa 2, nekontrolisan šećer značajno povećava rizik od srčanih bolesti, bubrežne slabosti i oštećenja nerava (neuropatije). Takođe, mogu se javiti problemi s vidom, kao i hronične infekcije stopala, koje ponekad završavaju amputacijom.
Kod osoba s dijabetesom tipa 1, nagli prekid insulinske terapije može da izazove dijabetičku ketoacidozu, stanje opasno po život, koje zahteva hitno bolničko lečenje.
Može li nestabilan šećer da utiče na raspoloženje?
Nagli padovi i skokovi glukoze mogu da izazovu anksioznost, razdražljivost i promene raspoloženja. Prema podacima iz međunarodnih istraživanja, osobe s dijabetesom imaju veći rizik od depresije, dok redovno uzimanje terapije poput metformina može da smanji taj rizik.
Poruka za kraj
Prekid terapije "na svoju ruku" nikada nije bezazlen. Lekovi za dijabetes pomažu da nivo šećera ostane stabilan i da se spreče ozbiljne komplikacije bolesti. Svaka promena terapije mora da bude dogovorena s lekarom koji vodi pacijenta, poručuju endokrinolozi.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs
