Simptomi autoimunih bolesti često ostaju skriveni: Zašto naglo rastu s menopauzom?

Umor, bol u zglobovima, osip, magla u mozgu ili peckanje u rukama i stopalima mogu izgledati kao normalni znaci starenja, ali mogu ukazivati i na autoimunu bolest. Ova potencijalno onesposobljujuća i često slabo shvaćena stanja, uključujući reumatoidni artritis, lupus i dijabetes tipa 1, nastaju kada imuni sistem pogrešno napadne sopstvene ćelije i tkiva tela.

Skriveni simptomi

Deo problema u dijagnostikovanju autoimunih poremećaja je taj što se simptomi mogu preklapati sa desetinama drugih stanja. Široko korišćeni testovi krvi mogu otkriti neuobičajenu imunološku aktivnost, ali često ne uspevaju da utvrde uzrok problema.

Isti imunološki markeri koji se pojavljuju kada se telo bori protiv infekcije mogu se pojaviti i kod nekoliko autoimunih bolesti ili čak kod ljudi koji nikada ne razviju infekciju. U međuvremenu, autoimune bolesti postaju češće sa godinama, jer se imuni sistem menja. Kratki napadi upale koje je telo nekada koristilo za borbu protiv infekcije mogu trajati duže, što može zbuniti imuni sistem, čineći ga sklonijim napadu na ćelije i tkiva tela.

- Autoimune bolesti koje se javljaju kasnije u životu rezultat su kombinovanih efekata starenja i činjenice da ponekad treba dugo da se postavi dijagnoza - rekla je za Volstrit žurnal autorka studije dr Delisa Ferveder, imunolog koja rukovodi translacionim istraživanjima za odeljenje kardiovaskularne medicine u klinici Mejo.

Ljudima se kasnije dijagnostikuju bolesti koje su možda počele kada su imali 40 godina. Prema NIH-u, višestruki genetski i faktori životne sredine deluju na složen način tokom decenija. Infekcije, hormonske promene, pa čak i crevni mikrobi mogu izazvati bolest kod osetljivih osoba.

Žene u većem riziku

Žene su mnogo češće pogođene nego muškarci, delom zato što imunološke promene koje se javljaju tokom trudnoće mogu kasnije dovesti do toga da se imuni sistem okrene protiv tela.

Obećavajuća nova istraživanja fokusiraju se na regulatorne T ćelije imunog sistema, prirodne kočnice koje ga sprečavaju da napada zdravo tkivo. Nobelova nagrada za medicinu za 2025. godinu pripala je naučnicima koji su otkrili kako ove ćelije funkcionišu i gen koji ih kontroliše.

Njihovi nalazi se već testiraju kod bolesti kao što je reumatoidni artritis, koristeći tehnike za umnožavanje ili pojačavanje ovih ćelija kako bi telo moglo da obnovi ravnotežu bez isključivanja imuniteta ili ostavljanja pacijenata podložnim infekcijama.

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, istraživači koje predvodi dr Skot Bojd razvili su pristup testiranju krvi zasnovan na veštačkoj inteligenciji kako bi skenirali imuni sistem i otkrili suptilne znake da ovi mehanizmi kočenja ne funkcionišu ispravno. Sistem koristi mašinsko učenje za analizu miliona receptora imunih ćelija - molekularnih otisaka prstiju koji ostaju kada telo reaguje na pretnje - i otkriva obrasce povezane sa autoimunom aktivnošću. Uočavanjem ovih znakova upozorenja u jednostavnom uzorku krvi, istraživači se nadaju da će brže i preciznije dijagnostikovati autoimune bolesti, pa čak i predvideti koji tretmani bi mogli najbolje delovati za određenog pacijenta.

Najbolja prevencija

Iako ne postoji siguran način za sprečavanje autoimunih bolesti, istraživanja sugerišu da držanje hronične upale pod kontrolom, kroz zdravu ishranu, redovno vežbanje, dobar san, upravljanje stresom i održavanje zdrave težine, može pomoći u podršci mirnijem i uravnoteženijem imunološkom sistemu.

Nasuprot tome, dijetetski suplementi ili tretmani koji (nedokazano) tvrde da jačaju imuni sistem mogli bi učiniti više štete nego koristi.

Naučnici nastavljaju da traže nove načine da održe imuni sistem jakim kako bi pomogli starijim osobama da se bore protiv infekcija i raka. Ali neki dokazi ukazuju na to da bi starenje imunog sistema u skladu sa telom moglo biti korisno.

Više od 100 starijih pacijenata u 60-im i 70-im godinama lečenih od autoimune bolesti koja napada arterije imalo je neobično jak imuni sistem koji nije slabio sa godinama, fenomen koji se naziva "imunološka mladost". Ali umesto da ih zaštiti, prema jednoj studiji, njihov "mladalački" imuni sistem je napao sopstvena zdrava tkiva. Bez sredstava za podmlađivanje celog tela, upozorava dr Kornelija Vejand, direktorka Mejo programa za imunitet i upale i koautorka studije, "samo podmlađivanje imunog sistema stvara rizik od autoimunih bolesti".

Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Bolovi u zglobovima u dvadesetim ili tridesetim? Možda je u pitanju rani upalni artritis