Zašto svaka treća osoba na svetu ima glavobolju? Krivci su u ovim svakodnevnim navikama

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i ozbiljno narušava kvalitet života miliona ljudi. Iako većina epizoda prolazi brzo i nije opasna, mnogi se suočavaju s ponavljajućim, jakim ili dugotrajnim oblicima bola.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Lancet Neurology, glavobolja je najčešće bolno stanje na svetu. Od nje pati više od 2,9 milijardi ljudi, odnosno svaka treća osoba. Žene imaju dvostruko veću verovatnoću da razviju glavobolju nego muškarci.

Uticaj glavobolje na svakodnevni život meri se pokazateljem YLD (godine života sa ograničenjem zbog bolesti). U 2023. godini globalna stopa iznosila je 541,9 YLD na 100.000 stanovnika, što znači da se, kada se sabere vreme koje svi ljudi iz te grupe izgube zbog glavobolje, ukupno dobije ekvivalent od oko dva dana onesposobljenosti godišnje na 100.000 stanovnika.

Vrste glavobolja

Glavobolje se dele na primarne i sekundarne. Primarne su:

• tenziona glavobolja
• migrena
• glavobolja zbog prekomerne upotrebe analgetika
• klaster glavobolja

Sekundarne glavobolje nastaju kao posledica povrede glave, bolesti krvnih sudova, upale sinusa ili neželjenih efekata lekova i alkohola.

Studija je posebno analizirala tri vrste: tenzionu glavobolju, migrenu i glavobolju izazvanu preteranim uzimanjem lekova protiv bolova.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći oblik. Bol se širi po celoj glavi, a okidači su obično umor, neispavanost, glad, emocionalni stres i fizički napor. Epizode mogu da traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ako se javljaju svakih 10-14 dana ili češće, preporučuje se poseta lekaru.

Terapija se zasniva na promenama životnog stila: redovnom i kvalitetnom snu, uravnoteženoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, istezanju vrata i leđa i vežbama za jačanje posturalnih mišića.

Migrena

Migrena se lako prepoznaje jer se bol javlja samo s jedne strane glave i ima pulsirajući karakter. Postoje dve vrste:

• migrena bez aure
• migrena s aurom, koju prate vizuelne smetnje (bljeskovi, mrlje, zamućenje) ili neobični zvuci

Napad migrene često prate mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo i buku. Migrena je dvostruko češća kod žena, a okidači mogu da budu umor, preskakanje obroka, određene namirnice, hormonske promene i stres.

Okidači sami po sebi ne izazivaju migrenu, ali mogu da pokrenu napad. Smatra se da nastaje zbog preosetljivosti nervnog sistema na koju utiču genetika i hormoni. Migrena može da se javi i u detinjstvu. Iako je tenziona glavobolja skoro dvostruko češća, migrena je odgovorna za čak 90 odsto bolovanja zbog glavobolje.

Glavobolja zbog prekomerne upotrebe analgetika

Sve više ljudi ima glavobolju upravo zbog prečestog uzimanja lekova protiv bolova. Studija pokazuje da je gotovo 20 odsto svih glavobolja izazvano time.

Dijagnoza se postavlja ako se glavobolja javlja 15 ili više dana mesečno, a osoba redovno uzima paracetamol, aspirin ili neki drugi nesteroidni antiinflamatorni lek. Ako koristi kombinovane preparate (analgetike s kofeinom ili kodeinom) ili triptane, dovoljno je i 10 dana mesečno.

Preterana upotreba lekova povećava osetljivost nervnog sistema i stvara začarani krug u kojem se bol pojačava. Lečenje je zahtevno i sprovodi se pod strogim nadzorom lekara, uz postepeno ukidanje lekova, ciljanu terapiju i psihološke metode za kontrolu bola i zavisnosti.

Šta nam poručuje nova studija?

Glavobolja spada među vodeće globalne zdravstvene izazove, ali se mnoge epizode mogu sprečiti ili ublažiti uz pravovremeno reagovanje. Ključ je u prepoznavanju sopstvenih okidača, pravilnoj primeni lekova, zdravijim životnim navikama i obraćanju lekaru ako se glavobolje često ponavljaju. Takav pristup može značajno da smanji učestalost i intenzitet bola i da poboljša kvalitet života.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs

Putovanja kao okidač za migrenu: Neurolog otkriva zašto se to dešava i kako da pomognete sebi