Deset iznenađujućih činjenica o kamenu u bubregu: Urolog otkriva kako da ga prepoznate i sprečite
Iako se tegobe koje izaziva kamen u bubregu često opisuju kao jedan od najintenzivnijih bolova koje čovek može da oseti, o njemu se i dalje malo zna. Ove mineralne naslage mogu da budu različitog sastava, veličine i boje, a njihova pojava zavisi i od ishrane, unosa tečnosti, pa čak i godišnjeg doba. Urolog dr Džamal Nabani iz Keck Medicine of USC otkriva najzanimljivije činjenice o njima.
Postoji više vrsta kamena
Najčešći su kalcijumski, a ređe se javljaju struvitni, uratni i cistinski kamenci. Struvitni se obično stvaraju posle ponavljanih urinarnih infekcija, dok se uratni formiraju kada je urin previše kiseo. Cistinski su najređi i povezani s naslednim poremećajima.
Različite boje i oblici
Većina kamenčića ima žućkastu nijansu, ali mogu biti i tamniji, glatki ili hrapavi. Njihov izgled zavisi od sastava i dužine zadržavanja u urinarnom sistemu.
Veličina određuje bol
Kamen može da bude sitan poput zrna peska ili veliki kao loptica za golf. Ginisova knjiga rekorda beleži najveći kamen širok više od 12 cm. Manji prolaze neprimetno, dok veći izazivaju oštar bol u leđima i preponama, napominje dr Nabani.
Kalcijum nije glavni krivac
Iako većina kamenčića sadrži kalcijum, njegova uobičajena količina u ishrani ne izaziva problem. Veći rizik predstavljaju so i meso, jer so smanjuje apsorpciju kalcijuma, a proteini iz mesa povećavaju kiselost urina. Takođe, namirnice bogate oksalatima, poput orašastih plodova, čokolade, spanaća i čaja, doprinose stvaranju kamenaca.
Voda je najbolja prevencija
Nedostatak tečnosti učestvuje u nastanku čak polovine svih kamenaca. Lekari savetuju da se dnevno unese dovoljno vode da mokraća bude svetložuta, što obično znači oko 2,5 litra izlučenog urina, odnosno oko tri litra unete vode dnevno.
Češći leti i u toplim krajevima
Toplo vreme dovodi do dehidracije, pa je kamen u bubregu češći u letnjim mesecima i u toplijim regionima. Upravo zato lekari savetuju da se leti unosi više tečnosti nego inače.
Pogađa svakog desetog čoveka
Oko 12 odsto ljudi tokom života doživi bar jedan napad kamena u bubregu. Češće se javlja kod muškaraca, ali i kod žena broj obolelih raste.
Ko jednom ima kamen, ima veći rizik za povratak
Verovatnoća da se kamen ponovo pojavi u narednih pet do sedam godina iznosi oko 50 odsto. Zato je važno poštovati savete lekara o ishrani i unosu tečnosti.
Povezanost s drugim bolestima
Kamen u bubregu češće se javlja kod gojaznosti, dijabetesa, infekcija urinarnog trakta i poremećaja paratireoidne žlezde, naglašava dr Nabani.
Lečenje bez hirurgije
Određeni kamenci mogu da se razbiju pomoću šok talasa - neinvazivne metode koja koristi ultrazvuk da razdrobi kamen na sitne delove. Postupak se izvodi u anesteziji, a pacijent najčešće ide kući istog dana.
Izvor: Keckmedicine.org/Zdravlje.kurir.rs
