Osećate bol prilikom disanja? Evo kako da prepoznate simptome napuklog rebra i sprečite komplikacije

Iako su najčešće posledica traume poput saobraćajnih nesreća ili sportskih povreda, rebro ponekad može da se slomi bez ikakvog vidljivog udarca, što se naziva atraumatski prelom, a može biti uzrokovano jakim kašljem, osteoporozom ili širenjem raka na kost.

Vaš lekar će klasifikovati vaš prelom na osnovu vrste preloma. Najčešći tipovi uključuju:

• Stres prelom – mala pukotina u kosti koja nastaje usled ponovljenog stresa
• Avulzioni prelom – deo kosti se odlomi usled iznenadnog ili snažnog istezanja mišića
• Kominutni prelom – rebro je slomljeno na više delova
• Plutajući prelom – rebro je odvojeno i slobodno se kreće pri disanju

Prelomi se takođe opisuju kao dislocirani ili nepomerani. Dislocirani prelom znači da su se fragmenti kostiju pomerili toliko daleko da se formirao razmak i češće zahteva hirurško lečenje, dok nepomerani prelomi ostaju gotovo na mestu.

Ko je najviše ugrožen?

Prelomi rebara mogu uticati na svakoga, ali su posebno česti kod:

• Ljudi koji su učestvovali u saobraćajnim nesrećama
• Sportista u kontaktnim sportovima
• Ljudi sa osteoporozom ili drugim bolestima kostiju
• Starije osobe koje su sklonije padovima

Deca imaju manje šanse da slome rebra jer su im kosti elastičnije i fleksibilnije nego kod odraslih.

Simptomi preloma rebara

Najčešći simptomi uključuju:

• Jake bolove pri disanju, kašljanju ili pomeranju grudnog koša i gornjeg dela tela
• Osetljivost u predelu rebara
• Modrice ili promena boje
• U težim slučajevima, otežano disanje ili nelagodnost u grudima

Uzroci preloma

Prelomi rebara najčešće su uzrokovani udarcem u grudi, kao što su:

• Saobraćajne nesreće
• Padovi sa visine
• Sportske povrede

Atraumatski prelomi mogu biti uzrokovani:

• Rakom koji se proširio na kosti
• Produženim ili jakim kašljem
• Osteoporozom

Komplikacije preloma rebara

• Oštećenje unutrašnjih organa

Slomljeno rebro može oštetiti organe koje štiti: srce, pluća, jetru, bubrege i slezinu. Pomereni fragmenti kostiju mogu ih probušiti, poseći ili modriti.

• Problemi sa disanjem

Bol pri disanju može izazvati plitko disanje, što povećava rizik od upale pluća. Prelomi rebara takođe mogu dovesti do kolapsa pluća (pneumotoraksa).

Kako se dijagnostikuje?

Lekar dijagnostikuje prelom fizičkim pregledom, a u nekim slučajevima se koriste i testovi snimanja:

• Rendgen – potvrđuje prelom i pokazuje oštećenje kostiju
• Magnetna rezonanca (MRI) – detaljno prikazuje kosti, mišiće, vezivno tkivo i okolne organe
• CT skeniranje – koristi se ako je potrebna operacija, kako bi se precizno procenilo stanje kostiju i okolnog tkiva

Kako se leči?

Većina preloma se leči konzervativno:

• Odmor i izbegavanje napornih aktivnosti
• Hladni oblozi 15-20 minuta nekoliko puta dnevno
• Lekovi protiv bolova, kao što su ibuprofen ili aspirin

Vežbe disanja i kašljanja

Važno je redovno vežbati disanje i namerno kašljati kako bi se sprečila upala pluća. Pritiskanje jastuka na povređena rebra može pomoći u ublažavanju bola tokom vežbanja.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje je retko i potrebno je samo kod teških preloma ili ako kosti ne zarastaju pravilno. Postupci uključuju:

• Unutrašnja fiksacija – umetanje metalnih ploča, šipki ili žica za stabilizaciju kostiju
• Koštani kalem – korišćenje koštanog tkiva iz tela, donora ili veštačkog materijala za spajanje kostiju

Moguće komplikacije hirurškog lečenja:

• Nepravilno srastanje
• Nepotpuno srastanje kostiju (nesrastanje)
• Infekcija kostiju (osteomijelitis)

Oporavak i prognoza

Većina ljudi se potpuno oporavi u roku od mesec dana. Oporavak može biti sporiji ako su prisutne druge povrede. Važno je ostati aktivan tokom oporavka, ali izbegavati naporne fizičke aktivnosti i sport dok vam lekar ne kaže.

Kako smanjiti rizik od preloma rebara?

• Uvek nosite sigurnosni pojas u automobilu
• Nosite zaštitnu opremu kada se bavite sportom
• Održavajte bezbednost u svom domu i na radnom mestu
• Pratite dijetu i program vežbanja za zdravlje kostiju
• Lečite osteoporozu ako je prisutna
• Koristite štap ili hodalice ako ste u riziku od padova

Kada treba hitno da posetite lekara?

Trebalo bi da potražite hitnu medicinsku pomoć ako:

• Osećate jak bol ili otežano disanje
• Ne možete da pomerite deo tela
• Deo tela izgleda abnormalno ili je pomeren
• Možete da vidite kost kroz kožu
• Pojavi se otok ili modrica

Ako je prelom posledica traume, odmah idite u hitnu pomoć.

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Da li rebro može da pukne od kijanja?Reumatolog otkriva sve o malim traumama i ostalim simptomima osteoporoze