Imate uvećanu slezinu? Evo kada je to bezopasan nalaz, a kada je hitan slučaj

Slezina je često zanemaren organ, iako igra važnu ulogu u održavanju zdravlja. Nalazi se u gornjem levom delu stomaka, ispod levog grudnog koša, i veličine je uporediva sa pesnicom.

Šta se dešava kada se slezina uveća?

Normalna, zdrava slezina je dugačka do 12 centimetara i teška oko 70 grama. Kod splenomegalije može narasti do 20 centimetara i težiti više od 1.000 grama. Povećanje se javlja iz nekoliko razloga:

• zbog upale i povećane imunološke aktivnosti
• zbog zadržavanja krvi u slezini
• zbog nakupljanja masti ili metaboličkih supstanci
• zbog prekomerne proizvodnje krvi ili imunskih ćelija
• zbog benignih ili malignih izraslina

Neka od ovih stanja su prolazna i reverzibilna, dok druga ukazuju na hronične, progresivne ili potencijalno ozbiljne bolesti.

Da li je uvećana slezina opasna?

Činjenica da je slezina uvećana ne znači nužno da je u pitanju ozbiljna bolest, ali uvek zahteva lečenje. Splenomegalija je simptom mnogih različitih stanja, od blagih infekcija do ozbiljnih bolesti krvi, jetre ili malignih bolesti.

Ako se uvećana slezina ne prepozna i ne prati, vremenom njena funkcija može biti oštećena. U retkim slučajevima, posebno u slučajevima ekstremno uvećane slezine, slezina može pući, uzrokujući unutrašnje krvarenje i predstavlja hitno, životno ugrožavajuće stanje.

Zašto je uvećana slezina često „tiha“?

Mnogi ljudi nisu svesni da imaju uvećanu slezinu jer često ne izaziva očigledne simptome.

Kada se simptomi pojave, oni najčešće uključuju:

• bol, pritisak ili nelagodnost u gornjem levom delu stomaka
• bol koji se širi u levo rame ili leđa
• rani osećaj sitosti jer uvećana slezina pritiska želudac
• smanjen apetit

Ako slezina počne loše da funkcioniše ili postane preaktivna, može se razviti i sledeće:

• anemija, koja se manifestuje umorom, slabošću i bledilom
• čestim infekcijama zbog smanjenog broja belih krvnih zrnaca
• lako krvarenje i modrice zbog smanjenog broja trombocita

Najčešći uzroci uvećane slezine

Infekcije

Infekcije su jedan od najčešćih uzroka splenomegalije. Virusne infekcije poput mononukleoze i HIV-a, bakterijske infekcije poput tuberkuloze i endokarditisa i parazitske infekcije poput malarije i toksoplazmoze snažno aktiviraju imuni sistem slezine. Kao odgovor, slezina proizvodi više antitela i imunih ćelija, što uzrokuje njeno uvećanje.
Bolest jetre i poremećaji cirkulacije

Hronične bolesti jetre, kao što su hepatitis i ciroza, mogu izazvati portalnu hipertenziju, odnosno visok pritisak u krvnim sudovima koji povezuju jetru i slezinu. To dovodi do nakupljanja krvi u slezini i njenog postepenog uvećanja.

Uvećana slezina može se javiti i kod:

• krvnih i malignih bolesti (leukemija, limfom, mijeloproliferativne neoplazme)
• fokalnih promena kao što su ciste, apscesi ili metastaze
• autoimunih bolesti (lupus, reumatoidni artritis, sarkoidoza)
• krvnih bolesti kod kojih dolazi do povećanog uništavanja krvnih zrnaca
• naslednih metaboličkih poremećaja (Gošeova bolest, Niman-Pikova bolest, anemija srpastih ćelija)
• tromboza, odnosno ugrušaka koji ometaju protok krvi kroz jetru ili slezinu

Moguće komplikacije uvećane slezine

Ako je slezina izuzetno uvećana ili opterećena duže vreme, mogu se razviti ozbiljne komplikacije:

odumiranje dela tkiva slezine zbog nedovoljnog snabdevanja krvlju
hipersplenizam, stanje u kojem slezina uklanja previše krvnih zrnaca iz cirkulacije
ruptura slezine, spontano ili nakon udara, koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju

Kako se dijagnostikuje uvećana slezina?

Uvećana slezina se često otkriva slučajno, tokom rutinskog pregleda ili lečenja drugih problema. Ponekad lekar može da je napipa tokom fizičkog pregleda, a dijagnoza se potvrđuje dodatnim testovima:

• ultrazvuk ili CT abdomena
• magnetna rezonanca za procenu protoka krvi kroz slezinu
• testovi krvi za procenu funkcije jetre i krvnih zrnaca
• aspiracija koštane srži ili biopsija kada se sumnja na poremećaje krvi

Uvek se leči urzok

Ne postoji jedinstveni tretman za uvećanu slezinu. Lečenje zavisi od osnovne bolesti. Kod infekcija, slezina se često spontano vraća u normalnu veličinu. Kod hroničnih ili neizlečivih bolesti, cilj je ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija.

U posebnim slučajevima, radioterapija niskim dozama se koristi za smanjenje veličine slezine, dok se hirurško uklanjanje slezine razmatra samo kada su druge opcije iscrpljene ili postoji visok rizik od rupture.

Život bez slezine

Ljudi bez slezine mogu živeti normalnim životom, ali su izloženi povećanom riziku od ozbiljnih infekcija. Zato su redovne vakcinacije, nošenje medicinske identifikacije i brza reakcija na prve znake infekcije važni.

Kako živeti sa uvećanom slezinom?

Ako vam je dijagnostikovana splenomegalija, važno je izbegavati udarce u stomak i kontaktne sportove, jer je uvećana slezina podložnija povredama. Takođe je važno redovno pratiti analize krvi i obraćati pažnju na simptome anemije, infekcije ili krvarenja.

Ishrana i opšte zdravlje

Iako ishrana ne utiče direktno na veličinu slezine, ona igra važnu ulogu u jačanju imuniteta i kontroli bolesti koje mogu izazvati njeno uvećanje. Preporučuje se antiinflamatorna ishrana zasnovana na svežim, integralnim namirnicama, uz izbegavanje industrijski prerađene hrane i zasićenih masti.

Kada potražiti hitnu pomoć?

Iznenadni ili sve veći bol u gornjem levom delu stomaka ili u levom ramenu, posebno ako se pogoršava pri disanju, može biti znak rupture slezine. U ovom slučaju, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, jer blagovremeno lečenje može sprečiti ozbiljne posledice i potrebu za operacijom.

izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Deset orgna bez kojih čovek može da preživi: Evo ko preuzima njihovu funkciju