Žarenje i toplota u grudima: Kada nije u pitanju srce i zašto se ovaj osećaj javlja

U slučaju pojave bilo kakvih osećaja u grudima, svi gotovo svi stavljamo pluća u drugi plan, a plašeći se srčanog udara, srce stavljamo na prvo mesto. Međutim, različite strukture grudnog koša mogu izazvati slične poremećaje, pa je potrebno razdvojiti ih i definisati šta su.

Međurebarni živci, kao i arterije koje su grane grudne aorte i vene koje se ulivaju u šuplju venu, idu tačno do sredine grudnog koša sa prednje strane. Ne prelaze na drugu stranu jer sa druge strane, ispod odgovarajućeg rebra, dolaze istoimeni živac, arterija i vena.

Rebra su iznutra prekrivena tankom, glatkom, vlažnom membranom (pleura), a ista tanka, tanka i vlažna membrana prekriva pluća. Prema vrhu, grudni koš ima uski otvor kroz koji prolaze jednjak, traheja, krvni sudovi i živci. Prema dnu ga zatvara dijafragma, jaka mišićna pregrada, veoma važna za disanje.

U sredini grudnog koša nalazi se srce, koje ima svoju glatku i vlažnu membranu (perikard). Tokom disanja i srčanih kontrakcija, nema trenja između struktura, već jedna klizi preko druge. To ne stvara nikakve neprijatne senzacije; zapravo, mi čak ni ne registrujemo rad srca i pluća u normalnim okolnostima. Svaki poremećaj u ovoj harmoniji izazvaće neku vrstu senzacije.

Stanja koja mogu izazvati peckanje i druge simptome

• Upala pleure (suvi pleuritis) izazvaće trenje između pluća i zida grudnog koša, i u početku osećaj nelagodnosti, a kasnije bol pri disanju, na zahvaćenoj strani.
• Upala perikarda (suvi perikarditis) izazvaće trenje između srca i njegove membrane, sa osećajem nelagodnosti i peckanja u grudima. Kada je u pitanju suvi pleuritis ili suvi perikarditis, trenje između struktura se jasno čuje na stetoskopu.
• Eksudativni perikarditis. Kada se tečnost luči oko pluća i formira se hidrocela, ili kada se tečnost nakuplja oko srca, javlja se eksudativni perikarditis. U oba slučaja, membrane koje su se prethodno strugale jedna o drugu odvajaju se, auskultatorni fenomeni se gube, ali osećaji i dalje mogu biti prisutni. Rendgenski snimci i ultrazvuk srca i pluća jasno pokazuju da se tečnost nakupila u ovom virtuelnom prostoru.

I da se vratimo na klasični pregled, tečnost u grudima se takođe detektuje tokom pregleda perkusijom (to jest, kucanjem prstom o prst koji se nalazi na pacijentovim grudima), a voda u grudima se takođe lako detektuje stetoskopom. Lečenje zavisi od uzroka koji je doveo do ovih promena.

• Srčana insuficijencija - Voda oko pluća i oko srca takođe se može nakupljati u slučaju srčane insuficijencije kao pumpe, što se već otkriva kliničkim pregledom - pored pomenute tečnosti, pacijent može imati uvećanu jetru i otečene noge. Srčana insuficijencija se potvrđuje skeniranjem srca i pluća, EKG-om (elektrokardiogramom), ultrazvukom srca i analizom NT-proBNP markera za srčanu dekompenzaciju. Leči se prema protokolu srčana insuficijencija kao pumpa.
• Upala interkostalnog živca virusom Herpes zoster, koji je „uspavani“ ostatak varičela, u početku može izazvati svrab i peckanje u grudima na toj strani, da bi se to jasno pokazalo kada se duž upaljenog živca pojavi kožni osip identičan varičelima, praćen svrabom, peckanjem ili probadanjem i veoma jakim bolom. Leči se antivirusnim lekom, a bol se ublažava analgetikom.

Bolesti lokomotornog sistema grudnog koša mogu izazvati nelagodnost, peckanje, pa čak i bol u grudima. Pitanje da li je u pitanju infarkt miokarda uvek visi u vazduhu, pa pacijent očekuje odgovor na ovo pitanje. Klinički pregled, EKG, rendgenski snimak pluća i srca i laboratorijski nalazi srčanog enzima Troponin I daće odgovor. On će ili potvrditi ili isključiti infarkt miokarda.

Ako se potvrdi, lečenje se nastavlja u koronarnoj jedinici, a ako se isključi, sledi dalja obrada i lečenje (nesteroidni antireumatski lekovi, fizikalna terapija).

Šta bi još trebalo da znate o peckanju u grudima?

Kao što dispneja (otežano disanje) pri naporu može biti ekvivalentna angini pektoris ili preinfarktnom stanju, peckanje u grudima iz bilo kog razloga može pobuditi sumnju na početak infarkta miokarda. Zato je važno obratiti pažnju na to.

Kod dugogodišnjih dijabetičara koji imaju autonomnu neuropatiju (oštećenje simpatičkih i parasimpatičkih nerava koji inervišu srce), u slučaju infarkta miokarda, osećaj u grudima može biti izmenjen tako da pacijent oseća toplotu ili peckanje umesto bola, ili je infarkt potpuno bezbolan.

Stoga, u svakoj sumnji, prvo je neophodno isključiti infarkt miokarda, jer je u slučaju infarkta veoma važno što pre postaviti dijagnozu i sprovesti odgovarajući tretman za preživljavanje i dalji život. Trebalo bi obaviti klinički pregled, EKG i analizu srčanog enzima Troponin I. To će nam dati siguran odgovor i vodič šta treba da radimo sa pacijentom.

Psihogeni momenat: strah kao krivac

Ponekad se pacijent žali na neke senzacije u grudima, a pregled ne pronalazi nikakvu patološku podlogu. Tada se to pripisuje psihogenom trenutku, strahu osobe da bi se nešto moglo dogoditi. Međutim, iako anamnestički podaci sugerišu da će ishod pregleda biti takav, uvek je neophodno potvrditi anamnestički utisak dostupnim pregledom. Ovo će pacijentu pružiti potreban duševni mir, a lekari će biti sigurni da su dobro obavili posao.

Izvor: adiva.hr/zdravlje.kurir.rs

Kako prepoznati bol koja najavljuje srčani udar? Ovaj osećaj je alarm za uzbunu