Zimske jutarnje šetnje mogu da opterete srce: Kardiolozi upozoravaju na rizik od infarkta i šloga
Rana jutarnja šetnja za mnoge predstavlja idealan početak dana i naviku od koje ne odustaju ni tokom zime. Ipak, sa dolaskom hladnih talasa, magle i niskih temperatura, lekari, posebno kardiolozi, sve češće upozoravaju da ovaj naizgled zdrav ritual može da nosi povećan rizik od srčanog i moždanog udara, naročito kod starijih osoba i onih sa hroničnim bolestima.
Kako objašnjavaju stručnjaci, problem nije sama fizička aktivnost, već kombinacija hladnoće, ranih jutarnjih sati i naglog opterećenja organizma. O ovoj temi govorili su dr Saumja Sekar Dženasamant, kardiohirurg i vaskularni hirurg iz KIMS Hospitals, i dr Basavaradž Utagi, viši konsultant kardiolog iz Fortis Hospital.
Zašto je srce zimi pod većim stresom
Prema rečima dr Dženasamanta, hladno vreme dovodi do suženja krvnih sudova, što otežava protok krvi i povećava opterećenje srca. Taj efekat je naročito izražen kada je temperatura blizu nule ili ispod nule, kao i u uslovima guste magle i vlažnog vazduha, koji dodatno otežavaju disanje.
Dr Utagi podseća da su rani jutarnji sati, okvirno između pet i osam ujutru, ionako period povećanog rizika za srčane događaje zbog prirodnih promena u cirkadijalnom ritmu.
- Hladnoća u tom periodu dodatno zgušnjava krv i povećava sklonost ka stvaranju ugrušaka. Kada se na to nadoveže nagla fizička aktivnost, poput brzog hoda odmah nakon buđenja, srce može da bude preopterećeno, posebno kod osoba sa povišenim pritiskom, dijabetesom, povišenim holesterolom ili neotkrivenom koronarnom bolešću - objašnjava on.
Dodatni problem predstavlja i blaga dehidratacija, koja je zimi česta jer osećaj žeđi slabi, a ona dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Povećan rizik od moždanog udara
Hladno vreme ne utiče samo na srce. Dr Dženasamant upozorava da se tokom zimskih meseci povećava i rizik od moždanog udara, naročito kod osoba koje već imaju visok krvni pritisak ili suženja krvnih sudova koji vode ka mozgu. Niže temperature mogu blago da povećaju gustinu krvi i krvni pritisak, što kod osetljivih osoba dovodi do smanjenog dotoka krvi u mozak, spazma krvnih sudova ili stvaranja ugrušaka, čak i kod onih koji ranije nisu imali klasične faktore rizika.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Srčani udar ne mora uvek da se javi dramatično. Kod starijih osoba, žena i ljudi sa dijabetesom simptomi često mogu da budu suptilni. Neprijatan osećaj pritiska u grudima, bol koji se širi u levu ruku, vrat ili vilicu, iznenadni zamor, kratak dah, mučnina, hladan znoj ili lupanje srca znak su da treba odmah reagovati. Kod moždanog udara, upozoravajući signali mogu da budu iznenadna slabost jedne strane tela, otežan govor, konfuzija, poremećaj vida ili jaka glavobolja. U tim situacijama neophodno je odmah prekinuti aktivnost i potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kako bezbednije vežbati tokom zime
Stručnjaci savetuju da se šetnje izbegavaju u najhladnijem delu dana, posebno kada je temperatura oko nule ili niža. Dr Dženasamant preporučuje da se sačeka da sunce izađe i da se vazduh bar delimično zagreje, kao i da se pre izlaska uradi kraće zagrevanje u zatvorenom prostoru. Dr Utagi dodaje da je postepeno prilagođavanje ključno, jer nagli prelazak iz toplog u hladno okruženje predstavlja šok za srce.
Slojevita odeća, pokrivanje glave, vrata i ruku, sporiji tempo i dovoljan unos tečnosti značajno smanjuju rizik. Osobe sa poznatim srčanim bolestima ili dijabetesom trebalo bi da se prethodno posavetuju sa lekarom i nikada ne ignorišu bol ili nelagodnost.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
