Od majmunskih boginja do kolere: Zarazne bolesti koje su harale svetom 2025.
Od bolesti koje se prenose komarcima, preko onih povezanih sa zagađenom vodom, do ponovne pojave infekcija koje su se godinama smatrale "zaboravljenima", zdravstveni sistemi u brojnim zemljama bili su pod ozbiljnim pritiskom. Prema podacima međunarodnih zdravstvenih organizacija, tokom 2025. godine zabeleženo je više od stotinu epidemijskih događaja sa prenosom na ljude, u desetinama država na više kontinenata.
Čikungunja
Čikungunja je i tokom 2025. nastavila da se širi u regionima sa toplom i vlažnom klimom, naročito u periodima posle obilnih padavina. Ova virusna bolest, koju prenose komarci, najčešće počinje naglom visokom temperaturom, jakim bolovima u zglobovima koji mogu da traju nedeljama ili mesecima, uz glavobolju, bolove u mišićima i kožne osipe. Iako retko ima smrtonosan ishod, ostavlja dugotrajne posledice koje značajno utiču na kvalitet života.
Denga
Sličan obrazac imala je i denga, jedna od najrasprostranjenijih bolesti koje se prenose ubodom komarca. Tokom 2025. zabeleženi su milioni slučajeva širom sveta, naročito u tropskim i suptropskim oblastima. Denga se obično ispoljava iznenadnom visokom temperaturom, jakom glavoboljom, bolovima iza očiju, u mišićima i zglobovima, a kod težih oblika mogu da se jave i krvarenja. U Evropi se i dalje registruju uglavnom importovani slučajevi, ali klimatske promene povećavaju rizik od lokalnog prenosa.
Male boginje
Male boginje su tokom godine ponovo dospele u fokus zbog pada obuhvata vakcinacijom u pojedinim delovima sveta. Reč je o izuzetno zaraznoj bolesti koja počinje temperaturom, kašljem, curenjem iz nosa i crvenilom očiju, a zatim se javlja karakterističan osip koji se širi sa lica na ostatak tela. Iako se često doživljavaju kao "dečja bolest", male boginje mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija, naročito kod nevakcinisanih.
Kolera
Velike humanitarne krize i loši sanitarni uslovi doprineli su širenju kolere, posebno u delovima Afrike i Bliskog istoka. Kolera se manifestuje obilnim vodenastim prolivima, povraćanjem i brzim gubitkom tečnosti, što može da dovede do teške dehidratacije i smrti ukoliko se ne leči na vreme. U Evropi se uglavnom beleže pojedinačni, uvezeni slučajevi, ali bolest i dalje predstavlja ozbiljnu globalnu pretnju.
Majmunske boginje
Majmunske boginje (mpoks) ostale su prisutne tokom 2025, naročito u pojedinim afričkim zemljama, uz sporadične slučajeve u drugim delovima sveta. Bolest obično počinje temperaturom, malaksalošću, uvećanim limfnim čvorovima, a zatim se javlja osip koji prelazi u plikove i kraste. Iako je klinička slika najčešće blaža nego kod velikih boginja, širenje bolesti zahteva stalni nadzor.
Malarija
Malarija je i dalje jedna od vodećih zaraznih bolesti u svetu. Karakterišu je napadi visoke temperature, drhtavice, znojenja, glavobolje i mučnine, a bez pravovremenog lečenja može da ima teške, pa i smrtonosne ishode. Iako Evropa nema endemski prenos, importovani slučajevi se redovno registruju, pa i u Srbiji, uglavnom kod osoba koje su boravile u endemskim područjima.
Žuta groznica
U Latinskoj Americi i Africi povremeno su beleženi porasti obolelih od žute groznice, virusne bolesti koja može da izazove žuticu, oštećenje jetre, krvarenja i visoku smrtnost. Vakcinacija ostaje ključna mera prevencije za putnike u rizične regione.
Ptičji grip
Tokom 2025. nastavljeno je praćenje sporadičnih slučajeva ptičjeg gripa, naročito kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženom živinom. Kod ljudi se bolest može ispoljiti kao teška respiratorna infekcija, sa temperaturom, kašljem, otežanim disanjem, bolovima u mišićima i upalom očiju.
Norovirus
Zimski meseci doneli su i porast obolevanja od norovirusa i akutnih gastrointestinalnih infekcija, koje se šire lako i brzo, naročito u kolektivima. Povraćanje, proliv, grčevi u stomaku i mučnina glavni su simptomi, a iako bolest obično kratko traje, može da bude veoma iscrpljujuća.
