Glumac Branimir Brstina operisan nakon infarkta: Zašto su srčani udari češći zimi i kako da se zaštitite?
Poznati srpski glumac Branimir Brstina (65) hitno je primljen u Urgentni centar nakon što su lekari ustanovili da je doživeo srčani udar i odmah mu je ugrađen stent. Glumac je stabilno i nije životno ugrožen, a ovaj slučaj skreće pažnju na jedan čest zdravstveni fenomen - zašto su srčani udari češći u zimskim mesecima.
Iako su kardiovaskularne bolesti generalno vodeći uzrok smrtnosti, broj akutnih srčanih događaja dodatno raste tokom zimskih meseci, a razlozi su i biološki i povezani s promenama u načinu života tokom hladnog dela godine. Stručnjaci objašnjavaju da niske temperature površinski deluju na naš organizam, ali da njihov uticaj na kardiovaskularni sistem može da bude značajan, posebno kod osoba koje već imaju srčane ili metaboličke rizike.
Hladnoća dovodi do sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcije), što povećava krvni pritisak, jer srce mora snažnije da pumpa krv kako bi telo održalo optimalnu temperaturu. Istovremeno se povećava i brzina rada srca, ali i njegova potrošnja kiseonika, pa se kardiovaskularni sistem nalazi pod većim opterećenjem nego u umerenijim uslovima.
Pored toga, nizak nivo spoljne temperature može da učini krv gušćom i "lepljivijom", što povećava verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka koji mogu da začepe koronarne arterije i izazovu infarkt. Kod osoba sa već oštećenim krvnim sudovima ili povišenim holesterolom ovakve promene dodatno povećavaju rizik.
Zima donosi i promene u načinu života. Ljudi se manje kreću, više sede u zatvorenom prostoru, češće jedu kaloričniju hranu i tokom praznika povećavaju unos alkohola, što sve zajedno može da doprinese povišenom krvnom pritisku, povećanju telesne težine i lošijem profilu masnoća u krvi. Ovi faktori dodatno komplikuju već postojeće srčane probleme.
Stručnjaci napominju i da su respiratorne infekcije, poput gripa i prehlade, češće zimi. One mogu da izazovu upalne procese u organizmu i dodatno opterete srce, odnosno pospeše nastanak akutnih kardiovaskularnih događaja.
Kako da se zaštitite?
Hladno vreme utiče i direktno i indirektno na rad srca, a posebno su ugrožene osobe sa prethodnim srčanim oboljenjima, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili povišenim holesterolom.
Da bi se rizik smanjio, lekari savetuju da se u zimskim mesecima posebno vodi računa o redovnom merenju krvnog pritiska, održavanju telesne temperature slojevitim oblačenjem, izbegavanju naglih izlazaka na hladnoću i redovnoj fizičkoj aktivnosti prilagođenoj uslovima. Sprečavanje respiratornih infekcija vakcinacijom protiv gripa i pravilna ishrana takođe mogu da imaju značajnu ulogu u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja tokom zime.
Izvor: Nnm.org/Zdravlje.kurir.rs
