Osećate čudan ukus u ustima? Moguće je da je uzrok jedna od ovih infekcija

Od tihih infekcija do skrivenih imunoloških reakcija, naučnici otkrivaju iznenađujuće medicinske razloge koji stoje iza iznenadnih promena ukusa – a neki su ozbiljniji nego što biste očekivali.

Iako je gubitak ukusa i mirisa postao široko prepoznat tokom pandemije COVID-19, istraživači sada upozoravaju da se slični poremećaji javljaju kod mnogo šireg spektra bolesti. Mehanizmi koji stoje iza ovih promena se još uvek istražuju, ali veza sa imunološkim odgovorom, hroničnom upalom i poremećajem sluzokože postaje sve jasnija.

Poremećaj ukusa je čest kod respiratornih bolesti i postnazalnog slivanja

Respiratorne infekcije često narušavaju čulo ukusa i mirisa. Jedan od najčešćih uzroka je postnazalno curenje, stanje u kojem višak sluzi iz sinusa curi niz grlo. Ovaj proces može promeniti osećaj ukusa jer sluz prekriva jezik i nosi bakterije ili viruse koji stvaraju neobične ili neprijatne ukuse.

Stručnjaci iz Klivlend klinike objašnjavaju da začepljen nos smanjuje čulo mirisa, a samim tim i doživljaj ukusa. Centri za san i sinuse Džordžije navode da sluz ometa olfaktorne signale, dodatno doprinoseći iskrivljenom ukusu. Sluz takođe može da sadrži upalne čestice ili patogene koji dodatno remete rad receptora ukusa.

Važno je naglasiti da ukus ne dolazi samo sa jezika. Stručnjaci ističu da je ukus kombinacija rada ukusnih pupoljaka i signala mirisa. Kada je protok vazduha kroz nos blokiran, hrana može delovati bez ukusa ili čudno, čak i kada je apetit normalan, piše Dejli Galaksi.

Infekcije poput COVID-a su dodatno usmerile pažnju na ove simptome. Njujork post je objavio da SARS-CoV-2 utiče na potporne ćelije u blizini olfaktornih neurona, što može objasniti dugotrajne simptome poput parageuzije - iskrivljenog ukusa koji se često opisuje kao metalni i može da se zadrži i nakon što infekcija prođe.

Upala može promeniti percepciju gorkog ukusa

Novo istraživanje sugeriše da upala može direktno promeniti čulo ukusa. Recenzirana studija objavljena u časopisu „Brain, Behavior, and Immunity“ fokusirala se na ulogu faktora tumorske nekroze (TNF), citokina koji proizvodi imuni sistem tokom bolesti.

Studija je otkrila da su miševi kojima nedostaje TNF bili značajno manje osetljivi na gorka jedinjenja poput kinina, dok je osetljivost na slatko, slano, kiselo i umami ostala nepromenjena. TNF je pronađen u specifičnim ćelijama ukusnih pupoljaka, što sugeriše da inflamatorni signali mogu oblikovati percepciju gorkog ukusa tokom aktivacije imunog sistema.

Istraživači zaključuju da TNF može selektivno modulirati odgovor na gorke ukuse, nudeći biološko objašnjenje za upornu gorčinu koju neki ljudi doživljavaju tokom ili nakon bolesti. Rezultati sugerišu da inflamatorni proteini – a ne samo lokalna oštećenja ili blokada – mogu biti ključni pokretači poremećaja ukusa.

Ovo je posebno relevantno kod hroničnih inflamatornih bolesti, gde su povišeni nivoi citokina česti, a simptomi povezani sa ukusom su česti.

Zdravstvena stanja i faktori načina života koji utiču na ukus

Pored virusnih infekcija, nekoliko drugih stanja je povezano sa trajnim promenama ukusa. Prema Klivlendskoj klinici, uzroci se kreću od oralnih infekcija do neuroloških poremećaja.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je jedan takav uzrok. Kiselina koja se vraća iz želuca u grlo može stvoriti gorak ili kiseli ukus, posebno kada se leži. Upala izazvana izlaganjem kiselini takođe utiče na sluzokožu usta i grla, menjajući osetljivost na ukus.

Parodontitis, ili bolest desni, podrazumeva upalu i nakupljanje bakterija u ustima, što može dovesti do krvarenja desni, lošeg zadaha i dugotrajnog metalnog ukusa. Oralna kandidijaza - gljivična infekcija koju izaziva Kandida - izaziva kremasto beli premaz i kiseli ili suvi ukus. Klivlendska klinika navodi oba stanja kao uobičajene uzroke poremećaja ukusa, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Na ukus mogu uticati i određeni lekovi - kao što su antihistaminici, antibiotici i antidepresivi - jer su promene ukusa česta nuspojava. Hormonske promene tokom trudnoće ili menopauze mogu uticati na osetljivost receptora ukusa, dok suva usta - zbog dehidracije ili određenih lekova - dodatno smanjuju percepciju ukusa.

Neurološka stanja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti često su povezana sa poremećajima ukusa. Ovi poremećaji ometaju integraciju senzornih informacija u mozgu, a u nekim slučajevima, promene ukusa mogu se javiti pre ozbiljnijih neuroloških simptoma.

Klinički pristup i perspektive

Promene ukusa ili mirisa koje traju duže od dve nedelje, posebno ako su praćene drugim simptomima, treba dalje ispitati. Klinika u Klivlendu upozorava da gubitak ovih čula može ukazivati na širok spektar sistemskih problema, uključujući infekcije, endokrine poremećaje i neurološki pad.

U mnogim slučajevima, rešavanje osnovnog problema - bilo da je u pitanju sinusitis, oralna infekcija ili interakcija lekova - obnavlja normalnu senzornu funkciju. Nakon infekcije COVID-om, većina ljudi vraća normalan ukus i miris u roku od 60 dana, iako neki prijavljuju dugoročno oštećenje.

Dugoročni uticaj inflamatornih signala poput TNF-a na ljudsku senzornu obradu ostaje aktivno područje istraživanja. Naučnici nastavljaju da proučavaju kako imunološka aktivnost u ćelijama ukusnih pupoljaka može uticati na druge fiziološke sisteme.

Izvor: miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.kurir.rs

Sedam zdravstvenih stanja koja izazivaju gubitak čula ukusa: Među njima se kriju i opasna oboljenja