Skok šećera posle obroka povećava rizik od demencije: Otkrivena veza sa Alchajmerovom bolešću
Nagli porasti nivoa šećera u krvi nakon obroka - čest problem kod osoba sa dijabetesom i predijabetesom - povezani su sa većim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazuje novo istraživanje.
Prema studiji Univerziteta u Liverpulu, osobe koje imaju viši nivo šećera u krvi posle jela imaju veću verovatnoću da kasnije u životu razviju Alchajmerovu bolest.
Skokovi šećera u krvi nakon obroka, poznati i kao postprandijalna hiperglikemija, nastaju kada nivo glukoze naglo poraste i ostane povišen duže nego što je normalno.
- Ovo otkriće može pomoći u oblikovanju budućih strategija prevencije, jer ukazuje na važnost kontrole šećera u krvi ne samo uopšteno, već posebno nakon obroka - rekao je dr Endru Mejson, vođa istraživanja.
Kako je sprovedeno istraživanje?
Naučnici sa Instituta za sistemsku, molekularnu i integrativnu biologiju Univerziteta u Liverpulu analizirali su podatke iz baze UK Biobank, koja sadrži genetske i zdravstvene informacije više od 350.000 osoba uzrasta od 40 do 69 godina.
Istraživači su pratili pokazatelje načina na koji telo obrađuje šećer, uključujući:
- nivo glukoze natašte
- nivo insulina
- vrednosti šećera u krvi dva sata nakon obroka
Rezultati su pokazali da su osobe sa povišenim šećerom u krvi posle jela imale 69 odsto veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u kasnijem životu.
Istraživači navode da ovaj povećani rizik nije bio povezan sa smanjenjem ukupne zapremine mozga niti oštećenjem bele mase, što ukazuje da se radi o suptilnijim biološkim mehanizmima.
Zašto je ovo važno za osobe sa dijabetesom?
Skokovi šećera u krvi posle obroka smatraju se jednim od ključnih znakova dijabetesa i predijabetesa, ali se često mogu držati pod kontrolom uz:
- zdravu i izbalansiranu ishranu
- redovnu fizičku aktivnost
- održavanje zdrave telesne težine
Dr Viki Garfild, koautorka studije, naglasila je da su potrebna dodatna istraživanja.
- Najpre moramo potvrditi ove rezultate u drugim populacijama i kod ljudi različitog porekla, kako bismo bolje razumeli biološku osnovu ove povezanosti - rekla je Garfild.
Ona je dodala da bi, ukoliko se rezultati potvrde, studija mogla otvoriti vrata novim načinima smanjenja rizika od demencije kod osoba sa dijabetesom.
U Srbiji živi oko 140.000 osoba sa nekom vrstom demencije, a indirektno je pogođeno još najmanje tri puta toliko članova njihovih porodica. Podaci ukazuju da svaka porodica u nekom trenutku dolazi u dodir sa ovim problemom.
Veza dijabetesa i demencije
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i jedan od vodećih uzroka smrti u Velikoj Britaniji. Procenjuje se da gotovo milion ljudi u toj zemlji živi sa demencijom, a najveći deo slučajeva otpada upravo na Alchajmerovu bolest.
Ranija istraživanja već su pokazala da osobe sa dijabetesom imaju oko 60 odsto veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa osobama koje nemaju dijabetes.
Takođe, česte epizode niskog šećera u krvi povezane su sa 50 odsto većim rizikom od kognitivnog propadanja.
Prema podacima Alchajmerovog društva, rizik od demencije raste što duže osoba ima dijabetes i što je bolest teža. Organizacija preporučuje zdravu, uravnoteženu ishranu kako bi se smanjio rizik od dijabetesa tipa 2, kao i redovne zdravstvene preglede u starijem životnom dobu.
Izvor: independent.co.uk/zdravlje.kurir.rs
Proverite da li ste u riziku od demencije: 5 jednostavnih testova otkrivaju prve znake bolesti
