Srčane aritmije kod mladih: Zašto ih danas ima više nego ikad i kada su opasne?

U poslednjih nekoliko decenija sve više mladih ljudi bez očiglednih srčanih oboljenja prijavljuje nepravilnosti srčanog ritma, od osećaja “preskakanja” srca do stvarnih aritmija koje potvrđuje EKG. Iako je aritmija tradicionalno bila povezana sa starijom populacijom, podaci pokazuju da se učestalost ovih poremećaja povećava i među adolescentima i mlađim odraslima.

Moderne tendencije u načinu života značajno utiču na srce, a većina faktora rizika koji se danas primećuju kod mladih nisu direktno genetski, već povezani sa ponašanjem i okolinom.

Stručne medicinske analize ukazuju da kod mlađih osoba često ekstrakardijalni faktori poput hormonskih disbalansa (npr. štitne žlezde), dehidracije, stresa, anksioznosti, gojaznosti, pušenja, alkohola i kofeina, pa čak i preterane fizičke aktivnosti mogu da podstknu poremećaj ritma srca.

Osim toga, način života koji uključuje nedostatak sna, hronični stres, sedenje uz ekrane do kasno u noć, loša ishrana i gojaznost doprinose razvoju faktora rizika koji povećavaju šanse za aritmije ili druge srčane probleme.

Kada bi se trebalo zabrinuti

Važno je razlikovati bezopasne pojave poput povremenih preskakanja srca, koje mnogi ljudi iskuse i koje često ne predstavljaju ozbiljan problem, od ozbiljnijih poremećaja ritma koji zahtevaju medicinsku procenu.

Aritmije koje se ponavljaju, traju duže, javljaju se u mirovanju ili su praćene simptomima poput vrtoglavice, osećaja gušenja, bola u grudima ili gubitka svesti, ne treba ignorisati, jer mogu da ukazuju na ozbiljniji poremećaj električne aktivnosti srca.

U tim situacijama neophodna je kardiološka procena, najčešće uz EKG ili 24-časovno holter praćenje, kako bi se utvrdilo o kakvom se poremećaju ritma radi i da li zahteva lečenje.

Izvor: Pmc.ncbi.nlm.nih.gov/e-ordinacija.ba/Zdravlje.kurir.rs

EKG je uredan, a srce vam i dalje preskače? Kardiolog otkriva ko najviše dobija od 24-satnog praćenjaNE PROPUSTITE