Atrijalna fibrilacija (AFiB) je najčešći tip poremećaja nepravilnog otkucaja srca. Pogađa milione ljudi u širom sveta. AFiB može dovesti do ozbiljnih problema, poput moždanog udara i srčane insuficijencije.
- Atrijalna fibrilacija je ozbiljno srčano oboljenje koje povećava rizik od moždanog udara. Može se javiti sa ili bez simptoma - kaže dr Nikolas Olson, kardiološki elektrofiziolog u medicinskom paviljonu klinike Skrips Anderson u La Hoji i dodaje:
- Dobra vest je da je atrijalna fibrilacija stanje koje se može kontrolisati uz pomoć dobrog medicinskog tima.“
Ako imate atrijsku fibrilaciju (AFib), vaš lekar vas može uputiti elektrofiziologu koji je specijalizovan za električnu signalizaciju srca.
Evo 10 važnih činjenica koje će vam pomoći da razumete ovo stanje, uključujući simptome, uzroke, lečenje, faktore rizika i načine lečenja:
Atrijalna fibrilacija povećava rizik od moždanog udara
Atrijalna fibrilacija (FF) utiče na to koliko dobro vaše srce pumpa krv. Umesto da normalno kuca, gornje komore (pretkomore) podrhtavaju. Ovaj nepravilan ritam otežava srcu efikasno pomeranje krvi.
Kao rezultat toga, krv se može nakupiti u maloj kesici srca koja se naziva leva pretkomora. Kada krv miruje, mogu se formirati krvni ugrušci. Ako se ugrušak odvoji i dospe do mozga, može blokirati protok krvi i izazvati moždani udar.
Atrijalna fibrilacija (AFIB) uzrokuje jedan od sedam moždanih udara u Sjedinjenim Državama, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Prema podacima CDC-a, uzrokuje ili doprinosi više od 450.000 hospitalizacija i 158.000 smrtnih slučajeva svake godine u SAD. Broj smrtnih slučajeva povezanih sa atrijalnom fibrilacijom (AFIB) raste već više od dve decenije. Kako stanovništvo stari, očekuje se da će atrijalna fibrilacija (AFIB) uticati na 12 miliona Amerikanaca do 2030. godine.
Uobičajeni uzroci atrijalne fibrilacije
Atrijalna fibrilacija je rezultat abnormalnog ili oštećenog srčanog mišića koji može dovesti do brzog električnog paljenja i nepravilnog otkucaja srca.
Uobičajeni uzroci uključuju:
* Visok krvni pritisak
* Srčani udar
* Koronarna arterijska bolest
* Abnormalni srčani zalisci
* Preaktivna štitna žlezda
* Izloženost stimulansima, kao što su lekovi, kofein, duvan ili alkohol
* Sindrom bolesnog sinusa — nepravilno funkcionisanje prirodnog pejsmejkera srca
* Bolesti pluća
* Prethodna operacija srca
* Virusne infekcije
* Sportske aktivnosti na visokom nivou, kao što su maratonsko trčanje, vožnja biciklom na duge staze ili plivanje
* Ponekad se ne pronađe jasan uzrok
Da li je ubrzani srčani ritam uvek povezan sa atrijalnom fibrilacijom?
Ne uvek. Ubrzan otkucaj srca može takođe signalizirati druge poremećaje srčanog ritma , kao što su:
* Atrijalni flater
* Supraventrikularna tahikardija (SVT)
* Ventrikularna tahikardija (VT)
Samo lekarski pregled, obično uključujući EKG, može utvrditi uzrok.
Može li atrijalna fibrilacija dovesti do srčane insuficijencije?
Atrijalna fibrilacija može izazvati srčanu insuficijenciju smanjenjem sposobnosti srca da efikasno pumpa krv kako bi zadovoljila potrebe tela. Srčana insuficijencija je ozbiljno stanje.
- Ako srce kuca prebrzo predugo, to može prouzrokovati otkazivanje donjih pumpnih komora, a to može prouzrokovati zadržavanje tečnosti u plućima i oticanje nogu. To su simptomi koje bismo obično povezali sa srčanom insuficijencijom“, kaže dr Olson i ističe:
- Atrijalna fibrilacija takođe može pogoršati srčanu insuficijenciju.
Kako se dijagnostikuje atrijalna fibrilacija
Atrijalna fibrilacija se obično dijagnostikuje elektrokardiogramom (EKG).
Ovaj test podrazumeva postavljanje elektroda na grudi kako bi se pratila električna aktivnost srca. Svrha je da se identifikuju sve abnormalnosti u srčanom ritmu.
EKG se može uraditi u lekarskoj ordinaciji. Ponekad pacijenti mogu nositi prenosivi monitor za srce kod kuće radi kontinuiranog praćenja tokom nekoliko dana ili nedelja. Pametni satovi i nosivi uređaji sa funkcijama praćenja srčanog ritma sve više pomažu ljudima da ranije otkriju znake fibrilacije predsrčane fibrilacije.
Da li su žene izložene većem riziku od moždanog udara sa atrijalnom fibrilacijom?
Da. Neke studije pokazuju da žene imaju veći rizik od moždanog udara u poređenju sa muškarcima sa atrijalnom fibrilacijom.
- Ovo povećanje rizika izgleda blago, ali značajno kada su kod pacijentkinje prisutni i drugi faktori rizika za moždani udar - kaže dr Olson.
Kako se procenjuju faktori rizika?
Lekari koriste medicinski alat pod nazivom CHA2DS2-VASc skor kako bi procenili rizik od moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom (AFib) i pomogli u vođenju lečenja radi sprečavanja moždanog udara.
Akronim označava pojedinačne faktore rizika koje procenjuje:
* Kongestivna srčana insuficijencija
* Uzrast
* Dijabetes
* Seks
* Moždani udar ili tranzitorni ishemijski napad
* Vaskularna bolest
Svakom faktoru rizika dodeljuje se ocena, a ukupan rezultat ukazuje na nivo rizika od moždanog udara. Viši rezultati ukazuju na veći rizik od moždanog udara, što podstiče potrebu za agresivnijim strategijama prevencije.
- Kada osoba ima rezultat 2 ili više, strategije za prevenciju moždanog udara moraju se pažljivo razmotriti - objašnjava dr Olson.
Najbolje opcije lečenja za atrijsku fibrilaciju
Lečenje zavisi od težine simptoma, faktora rizika za moždani udar i osnovnih stanja.
Ciljevi lečenja generalno uključuju upravljanje simptomima i prevenciju moždanog udara.
- Potrebno je rešiti probleme kao što su apneja u snu i kontrola krvnog pritiska - kaže dr Olson.
Uobičajeni tretmani uključuju:
* Lekovi za kontrolu srčane frekvencije i ritma
* Razređivači krvi za sprečavanje ugrušavanja
* Lečenje povezanih stanja poput apneje u snu
* Promene u načinu života poput gubitka težine i vežbanja
* Postupci za pažljivo odabrane pojedince
Koje su terapije zasnovane na uređajima za sprečavanje moždanog udara?
Za neke ljude sa atrijalnom fibrilacijom koji ne mogu dugotrajno da uzimaju lekove za razređivanje krvi, postoji minimalno invazivna opcija koja pomaže u smanjenju rizika od moždanog udara.
Lekari mogu implantirati mali uređaj u srce kako bi zatvorili levi atrijalni anus - područje gde se obično formiraju ugrušci.
Zatvaranjem ovog dela srca, uređaj pomaže u sprečavanju izlaska krvnih ugrušaka i izazivanja moždanog udara. Postavlja se kroz kateter tokom procedure koja obično ne zahteva operaciju na otvorenom srcu i može biti alternativa doživotnoj upotrebi antikoagulansa.
Koje su procedure kontrole ritma za atrijsku fibrilaciju?
Terapije za kontrolu ritma imaju za cilj da obnove normalan otkucaj srca kod ljudi sa fibrilacijom predsrčane fibrilacije. Ovi tretmani se često koriste kada lekovi ne deluju dobro ili izazivaju neželjene neželjene efekte.
Jedna uobičajena opcija je kateterska ablacija , minimalno invazivna procedura koja koristi tanke žice za ciljanje i onesposobljavanje srčanog tkiva koje uzrokuje nepravilne ritmove. Tradicionalne metode koriste toplotu (radiofrekvenciju) ili hladnoću (krioablacija).
- Ova procedura može biti deo sveobuhvatnog plana lečenja i obavlja se tek nakon pažljivog razmatranja situacije pacijenta, kaže dr Olson.
Noviji pristup nazvan ablacija pulsiranog polja (PFA) koristi netermalne električne impulse za preciznije lečenje atrijalne fibrilacije (AFib), sa manjim rizikom od oštećenja okolnih tkiva. Obe tehnike se izvode kroz kateter umetnut u krvni sud.
Izvor: scripps.org/zdravlje.kurir.rs
