Simptomi mononukleoze: Iscrpljenost, temperatura i bol u grlu – koliko bolest zaista traje i kada se organizam oporavlja

Uz grip i običnu prehladu, infektivna mononukleoza takođe sve je češća kao dodatni dijagnostički izazov. Pošto se simptomi ovih bolesti u velikoj meri preklapaju, posebno u ranim fazama, postavljanje tačne dijagnoze često nije lako, posebno ako pacijent odmah nakon pojave prvih simptoma obrati se lekaru.

Za razliku od mnogih drugih respiratornih virusnih bolesti, mononukleoza nije veoma zarazna. Epštajn-Barov virus pripada porodici herpes virusa. 

Termin „infektivna mononukleoza“ prvi put je korišćen 1920-ih godina da bi se opisala grupa mladih ljudi sa sličnom kliničkom slikom – bol u grlu, povišeni limfociti i monociti u krvi.

Limfociti i monociti su vrste belih krvnih zrnaca koje igraju ključnu ulogu u odbrani organizma, pri čemu se monociti često opisuju kao „čistači“ imunog sistema.

Simptomi i klinička slika

Najčešći simptomi mononukleoze su:

• povišena temperatura
• jak bol u grlu
• umor
• osetljivi limfni čvorovi, posebno na vratu.

Period inkubacije je relativno dug, traje u proseku od tri do šest nedelja, zbog čega se većina pacijenata ne seća trenutka izlaganja virusu.

Klinička slika može značajno da varira. Kod nekih ljudi, bolest se manifestuje blagim simptomima, kao što su umeren bol u grlu i umor, dok se kod težih oblika može javiti produžena groznica, jak bol u grlu koji podseća na gnojnu anginu, prolazno oštećenje jetre i uvećanje slezine.

Dijagnozu najčešće postavlja pedijatar ili lekar opšte prakse na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih nalaza. Pregledom se može otkriti crvenilo ždrela, uvećani limfni čvorovi, a u težim slučajevima i uvećana jetra.

Laboratorijski testovi obično zahtevaju kompletnu krvnu sliku i biohemijske nalaze koji ukazuju na zahvaćenost jetre. Mikrobiološka potvrda dijagnoze je retko potrebna. Kod težih oblika bolesti, slezina se takođe može uvećati, što zahteva poseban oprez i dugotrajan oporavak.

Lečenje mononukleoze

Lečenje infektivne mononukleoze je simptomatsko, jer ne postoji specifičan antivirusni lek koji može eliminisati Epštajn-Barov virus.Uprkos jakom bolu u grlu, antibiotici nisu neophodni, jer je u pitanju virusna infekcija.

Upotreba određenih antibiotika, kod osoba sa mononukleozom može dovesti do pojave generalizovanog makulopapularnog osipa, što često dodatno zamućuje kliničku sliku.

Osnovni oslonac lečenja je odmor, posebno ako je zahvaćena jetra. U retkim slučajevima, neophodna je nadoknada tečnosti, na primer kod osoba koje nisu u mogućnosti da piju dovoljno tečnosti zbog jakog bola u grlu.

Povratak sportu i svakodnevnim aktivnostima

Posebnu pažnju treba posvetiti fizičkoj aktivnosti. Sportisti i osobe koje se bave intenzivnim vežbanjem trebalo bi da izbegavaju sportske aktivnosti tokom ranog toka bolesti, otprilike prve tri nedelje.

Razlog za to je uvećanje slezine, koje se javlja kod oko polovine obolelih i nosi rizik od njene rupture. U nekim slučajevima je potreban duži period oporavka pre povratka punom fizičkom naporu.

Prevencija

Prevencija se zasniva na opštim merama zaštite od respiratornih infekcija, kao što su izbegavanje deljenja ličnih predmeta, održavanje higijene ruku i smanjenje bliskog kontakta sa ljudima koji imaju izražene simptome bolesti.

Značaj strpljenja u oporavku

Infektivna mononukleoza zahteva strpljenje i postepen oporavak. Važno je dati telu dovoljno vremena da se oporavi pre nego što se vrati punom životu i sportskim aktivnostima.

Izvor: adiva.hr/zdravlje.kurir.rs

Devet simptoma mononukleoze: Evo kakav haos u organizmu može da napravi blest poljupca