Tipovi srčane slabosti: Koji simptomi odaju da je pogođena leva, a koji desna strana srca?
Srčana slabost je stanje koje se najčešće ne nastaje naglo i dramatično. Kod mnogih ljudi simptomi počinju gotovo neprimetno, kao umor koji ne prolazi posle odmora, nedostatak vazduha pri penjanju uz stepenice ili oticanje nogu pred kraj dana. Kako srce ima levu i desnu stranu koje obavljaju različite zadatke, i simptomi razlikuju u zavisnosti od toga koji deo oslabi. Zato lekari razlikuju levostranu i desnostranu srčanu slabost, kao i stanje kada su zahvaćene obe strane srca. Razumevanje te razlike pomaže da se simptomi ranije prepoznaju i na vreme potraži stručna pomoć.
Levostrana srčana slabost
Srce pumpa krv bogatu kiseonikom iz pluća u levu pretkomoru, a zatim u levu komoru, koja tu krv potiskuje u ostatak tela. Leva komora obavlja najveći deo posla, zbog čega je veća od ostalih srčanih šupljina i ključna za normalan rad srca.
Kod levostrane, odnosno slabosti leve komore, ovaj deo srca mora da radi više kako bi ispumpao istu količinu krvi. Količina krvi koju srce izbaci pri svakom otkucaju meri se takozvanom ejekcionom frakcijom. Normalne vrednosti kreću se između 55 i 60 odsto.
Postoje dva osnovna tipa levostrane srčane slabosti:
- Sistolna slabost: Leva komora se ne kontrahuje dovoljno snažno, pa srce ne može da izbaci dovoljnu količinu krvi u cirkulaciju. Ovo stanje poznato je kao srčana slabost sa smanjenom ejekcionom frakcijom (HFrEF). U tim slučajevima srce izbacuje 40 odsto ili manje krvi.
- Dijastolna slabost: Leva komora ne može normalno da se opusti jer je srčani mišić postao krut. Zbog toga se komora ne puni krvlju kako bi trebalo između dva otkucaja. Ovo stanje naziva se srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF), a ejekciona frakcija tada iznosi 50 odsto ili više.
Postoji i prelazni oblik, takozvana srčana slabost sa blago smanjenom ejekcionom frakcijom (HFmrEF), kod koje se vrednosti kreću između 41 i 49 odsto.
Kako ćete je prepoznati?
Kod levostrane srčane slabosti krv počinje da se zadržava u plućima, pa se prvi simptomi najčešće odnose na disanje. Javljaju se kratak dah, zamaranje pri naporu, otežano disanje u ležećem položaju i noćno gušenje. Kako bolest napreduje, tegobe postaju izraženije i mogu se javiti i u mirovanju.
Desnostrana srčana slabost
Srce takođe pumpa krv koja je već predala kiseonik u tkivima nazad u desnu pretkomoru, a zatim u desnu komoru. Desna komora potom tu krv šalje u pluća, gde se ponovo obogaćuje kiseonikom.
Desnostrana, odnosno slabost desne komore, često nastaje kao posledica levostrane slabosti. Kada leva komora ne može da izbaci dovoljno krvi, pritisak se povećava u plućima. Taj pritisak vremenom oštećuje desnu stranu srca. Kada desna komora oslabi, krv počinje da se zadržava u venama i tkivima.
Kako ćete je prepoznati?
Kod desnostrane srčane slabosti krv se zadržava u venama i tkivima, pa su prvi znaci najčešće vidljivi spolja. Javlja se oticanje stopala, članaka i potkolenica, a kod težih oblika i oticanje stomaka. Moguće je i naglo povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti, kao i osećaj težine i nadutosti u stomaku. Kako bolest napreduje, javlja se i izražen umor, jer srce ne može efikasno da vrati krv iz tela u pluća.
Biventrikularna srčana slabost
Kod biventrikularne srčane slabosti zahvaćene su i leva i desna strana srca. Tada se javljaju kombinovani simptomi, kao što su:
- kratak dah
- zadržavanje tečnosti u tkivima
- umor i iscrpljenost
Da li je srčana slabost isto što i kongestivna srčana slabost
Kongestivna srčana slabost je oblik srčane slabosti kod koga dolazi do nakupljanja tečnosti u organizmu i zahteva brzo lečenje.
Kada srce pumpa manje krvi nego što je potrebno, krv koja se vraća u srce kroz vene počinje da se zadržava u tkivima. To dovodi do otoka, najčešće u nogama i skočnim zglobovima, ali i u drugim delovima tela.
Tečnost se može nakupljati i u plućima, što otežava disanje, naročito u ležećem položaju. Ovo stanje naziva se edem pluća i, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih problema sa disanjem.
Srčana slabost utiče i na rad bubrega, koji tada zadržavaju više natrijuma i vode u organizmu. Zbog toga se povećava zapremina krvi i dodatno pojačava oticanje tkiva.
Izvor: Heart.org/Zdravlje.kurir.rs
