Šta je amiotrofična lateralna skleroza koja je odnela slavnog glumca? Krade pokrete, ali ne i svest
Američki glumac Erik Dejn, najpoznatiji po ulozi doktora Marka Sloana u hit seriji Uvod u anatomiju i kao Kal Džejkobs u popularnoj seriji Euforija, preminuo je juče (19. februara) u 53. godini života nakon duge i teške borbe sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS). Ovu informaciju potvrdila je njegova porodica u saopštenju, mada je njegovo zdravstveno stanje bilo poznato javnosti još od aprila 2025. godine, kada je glumac prvi put objavio dijagnozu.
Amiotrofična lateralna skleroza je ozbiljna, progresivna neurodegenerativna bolest nervnog sistemakoja pogađa motorne neurone - nerve koje mozak i kičmena moždina koriste za kontrolu voljnih mišića. Kada ti nervni signali prestanu da stižu do mišića, oni postaju sve slabiji i postepeno atrofiraju, što dovodi do gubitka kontrole nad pokretima, govorom, gutanjem i disanjem.
ALS se često naziva i Lou Gehrigova bolest, po poznatom američkom sportisti kojem je dijagnostikovana upravo ova bolest i koja je uticala na njegovu sposobnost kretanja i disanja.
Kako se bolest razvija i simptomi
U ranim fazama ALS-a bolest se najčešće ispoljava blagom slabošću u jednoj ruci ili nozi, nespretnošću, grčevima ili promenama u govoru. Kako napreduje, zahvata sve veći broj mišića, oni se smanjuju i gube snagu, pa obolelima postaje sve teže da održavaju stabilnost tela, jasno izgovaraju reči, bezbedno gutaju hranu i samostalno dišu, jer motorni neuroni postepeno odumiru.
ALS ne utiče na inteligenciju, vid ili osećanja - bolest je specifična za motorne funkcije, što znači da oboleli ostaju mentalno jasni dok telo slabi.
Uzroci i lečenje
Tačan uzrok ALS-a i dalje je nepoznat, ali naučnici smatraju da u njegovom razvoju učestvuju i genetski faktori i faktori sredine. Većina obolelih nema porodičnu istoriju bolesti, dok se u oko pet do 10 odsto slučajeva ALS javlja u okviru iste porodice.
Za ALS i dalje ne postoji lek koji dovodi do izlečenja, ali postoje terapijske opcije koje mogu da uspore napredovanje bolesti, ublaže pojedine simptome, očuvaju funkciju mišića tokom dužeg perioda i doprinesu boljem kvalitetu života obolelih.
Prognoza
ALS je bolest sa fatalnim ishodom, jer se motorni neuroni ne regenerišu, a funkcija mišića se vremenom sve više gubi. Prosečno preživljavanje nakon početka simptoma je nekoliko godina, iako postoje izuzeci. Pojedini pacijenti, naime, žive duže, uz specifične oblike i intenzivnu podršku.
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
