Kako mozak reaguje na srčani udar? Evo zašto to može otežati oporavak
Istraživanja na miševima pokazala su da isključivanje nervnih ćelija koje prenose signale o oštećenju iz srca ka mozgu poboljšava sposobnost srca da pumpa krv i smanjuje stvaranje ožiljnog tkiva. Naučnici su takođe otkrili da smanjenje zapaljenja u delu nervnog sistema gde ti signali završavaju dodatno poboljšava rad srca i obnavljanje tkiva. Rezultati su objavljeni u časopisu Cell.
- Ovo istraživanje još jednom pokazuje da ne možemo posmatrati jedan organ i njegovu bolest izolovano. Otvara se prostor za nove terapijske pristupe koji prevazilaze samo lečenje srca - kaže Volfram Poler, interventni kardiolog iz Masačusets Dženeral Hospital i medicinske škole Harvard , koji nije učestvovao u studiji.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama neko doživi srčani udar na svakih 40 sekundi, što je oko 805.000 ljudi godišnje.
Srčani udar nastaje kada se zapuši koronarna arterija, najčešće krvnim ugruškom. Ako prekid dotoka krvi traje dovoljno dugo, ćelije srčanog mišića počinju da odumiru.
Dugoročne posledice mogu uključivati:
- oslabljen rad srca
- smanjenu sposobnost pumpanja krvi
- poremećaje srčanog ritma
- povećan rizik od srčane slabosti ili novog infarkta.
- Iako je ranije bilo poznato da nervni i imuni sistem mogu pojačati zapaljenje i usporiti zarastanje, nije bilo jasno koje tačno ćelije i mehanizmi u tome učestvuju - objašnjava Vinejt Ogastin, neurobiolog sa Univerziteta Kalifornija, San Dijego.
Kako bi to razjasnili, Ogastin i njegov tim fokusirali su se na senzorne nervne ćelije koje registruju oštećenje srčanog tkiva. Posebnu pažnju posvetili su vagusnom nervu, koji prenosi informacije iz unutrašnjih organa do mozga.
Istraživači su identifikovali posebnu grupu ovih nervnih ćelija, poznatih kao TRPV-1 pozitivni neuroni, koji se nalaze u neposrednoj blizini srčanog tkiva i imaju ključnu ulogu u komunikaciji između srca i mozga. Nakon srčanog udara, aktivnost ovih nervnih završetaka u oštećenom delu srca se povećava.
Međutim, kada su ovi neuroni bili „isključeni“, došlo je do poboljšanja funkcije pumpanja srca, njegove električne stabilnosti, veličine ožiljka i drugih parametara zdravlja srca. To dodatno potkrepljuje dokaze da srce, nakon srčanog udara, naglo pojačava signale koje šalje mozgu.
Istraživači su zatim pratili put tih signala. Prva „stanica“ bila je paraventrikularno jedro hipotalamusa - deo mozga koji učestvuje u regulaciji stresa, krvnog pritiska i srčane frekvencije. Odatle su signali stizali do gornjeg vratnog gangliona, skupine nervnih ćelija u vratu koje šalju signale srcu i krvnim sudovima.
Nakon srčanog udara, u ovom nervnom „čvoru“ primećeno je pojačano zapaljenje i povećan nivo citokina — molekula koji podstiču zapaljenske procese. Kada su naučnici smanjili zapaljenje u ovom području, oštećenje srca je bilo manje, a funkcija srca i obnova tkiva bolji.
Važno je, ipak, naglasiti da zapaljenska reakcija sama po sebi nije loša, kaže Tanja Zalja, fiziolog sa University of Padua, koja nije učestvovala u studiji.
- U ranim fazama infarkta ona je neophodna za uklanjanje oštećenog tkiva i pokretanje procesa oporavka. Problem nastaje, dodaje ona, kada zapaljenje postane preterano, dugotrajno ili neorganizovano.
Zbog toga bi kontrola zapaljenja, ali i nervnih signala koji ga podstiču, mogla imati terapijski značaj. Iako će primena ovih saznanja u kliničkoj praksi zahtevati vreme, istraživači smatraju da se sada može razmišljati o novim terapijama, poput stimulacije vagusnog nerva, genski usmerenih pristupa koji deluju na mozak ili terapija koje ciljaju imuni sistem.
Izvor: sciencenews.org/zdravlje.kurir.rs
Gotovo svi imaju bar jedan faktor rizika za infarkt ili šlog: Nova studija ruši mit o udarima bez upozorenja
