Sve što morate da znate o kamenu u žuči: Komplikacije mogu dovesti i do akutnog pankreatitisa
Evo šta bi sve trebalo da znate o ovom često zanemarenom stanju.
Žučni kamenci, medicinski poznati kao holelitijaza, je tihi zdravstveni problem koji pogađa između deset i dvadeset procenata odraslih u zapadnom svetu. To su očvrsnute naslage digestivne tečnosti koje se formiraju u žučnoj kesi, malom organu koji se nalazi ispod jetre. Ove formacije mogu varirati u veličini od sitnih zrna peska do kamenčića veličine loptice za golf.
Najčešće, u oko osamdeset procenata slučajeva, sastoje se od viška holesterola koji je kristalizovao iz žuči, formirajući ono što je poznato kao holesterolski kamenci, koji su žuto-zelene boje. Ostatak su pigmentni kamenci, manji i tamniji, sastavljeni od bilirubina, supstance koja nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca.
Iako velika većina ljudi sa žučnim kamencima, čak osamdeset procenata, živi bez ikakvih simptoma, oni nisu nimalo bezopasni i mogu se razviti u ozbiljno medicinsko stanje.
Rizik se povećava sa godinama
Iako svako može da razvije žučne kamence, određene grupe ljudi su izložene znatno većem riziku. U medicini se često pominje pravilo „4F“, koje na engleskom jeziku sumira glavne faktore rizika:
- ženski pol (Female)
- starost preko četrdeset godina (Forty)
- gojaznost (Fat)
- plodnost (Fertile)
Žene imaju dva do tri puta veći rizik od muškaraca, što se pripisuje uticaju hormona estrogena, čiji se nivoi povećavaju tokom trudnoće, uzimanja kontraceptivnih pilula ili hormonske terapije. Rizik se takođe značajno povećava sa godinama, posebno nakon četrdesete godine.
Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju zasićenost žuči holesterolom, dok nagli gubitak težine, na primer zbog restriktivnih dijeta ili barijatrijske hirurgije, može pokrenuti njihovo formiranje. Ne treba zanemariti ni genetiku, jer se procenjuje da je oko dvadeset pet procenata predispozicije za razvoj kamenca nasledno.
Većina kamenca ostaje „tiha“ godinama, ali kada se pomeri i blokira žučni kanal, javlja se stanje poznato kao bilijarna kolika ili žučni kamenci. Simptomi su dramatični i teško ih je ignorisati, a obično se javljaju nakon obroka bogatog mastima.
Glavni simptom je iznenadan, jak, oštar bol u gornjem desnom delu stomaka, odmah ispod grudnog koša, koji se može proširiti na desno rame ili između lopatica. Bol može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati i često je praćen mučninom i povraćanjem.
Mnogi pacijenti se takođe žale na loše varenje, osećaj nadimanja i opštu nelagodnost u stomaku, što često pogrešno pripisuju drugim, manje ozbiljnim problemima. Kada se kamen pomeri i očisti prolaz, bol naglo prestaje, ali rizik od ponovnog pojavljivanja ostaje visok.
Ignorisanje simptoma može dovesti do komplikacija opasnih po život. Ako kamen trajno blokira cistični kanal, žuč se nakuplja u žučnoj kesi, uzrokujući upalu poznatu kao akutni holecistitis. Ovo stanje karakteriše se stalnim i jakim bolom, visokom temperaturom i osetljivošću želuca i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
U najtežim slučajevima, blokada žučnih kanala može dovesti do teške bakterijske infekcije poznate kao holangitis, što može rezultirati sepsom.
Dijagnoza i savremeni pristup lečenju
Dijagnoza žučnih kamenaca je sada brza i bezbolna, a zlatni standard je abdominalni ultrazvuk. Ova metoda sa velikom tačnošću otkriva prisustvo kamenaca, njihovu veličinu i moguće znake upale žučne kese.
Lečenje zavisi od simptoma. Asimptomatski, takozvani „slučajni“ kamenci, obično ne zahtevaju lečenje, već samo praćenje i promene načina života. Međutim, za pacijente koji su doživeli barem jedan napad bilijarne kolike, preporučuje se hirurško uklanjanje žučne kese, poznato kao holecistektomija.
Danas se u više od devedeset procenata slučajeva ova procedura izvodi laparoskopski, minimalno invazivnom metodom kroz nekoliko malih rezova, što obezbeđuje brži oporavak i manje postoperativnog bola. Uklanjanje žučne kese trajno rešava problem i ne utiče značajno na varenje, pošto žuč nakon operacije direktno iz jetre teče u tanko crevo.
Prevencija je ključna
Iako se na genetsku predispoziciju ne može uticati, promene načina života mogu značajno smanjiti rizik od žučnih kamenaca. Ključ prevencije leži u održavanju zdrave telesne težine kroz uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Ishrana bogata vlaknima koja uključuje dosta voća, povrća i integralnih žitarica, uz smanjen unos zasićenih masti i rafinisanih šećera, može pomoći u održavanju zdrave ravnoteže žuči.
Posebno je važno izbegavati nagle i restriktivne dijete koje uzrokuju brzi gubitak težine, takozvani „jo-jo“ efekat, jer takve promene podstiču jetru da izlučuje višak holesterola u žuč.
Redovna fizička aktivnost ne samo da pomaže u kontroli težine, već i poboljšava pokretljivost žučne kese. S obzirom na to da istraživanja pokazuju da se teret žučnih kamenaca povećava, posebno među starenjem stanovništva, usvajanje zdravih navika je važnije nego ikad.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Pet najčešćih simptoma kamena u žuči: Ukoliko ih prate žutica i temperatura obavezno se javite lekaru
