Neuroendokrini tumori pankreasa: Simptomi su drugačiji od najčešćeg raka ove žlezde
Tumori pankreasa najčešće se povezuju sa jednim od najtežih malignih oboljenja. Međutim, postoji i druga, znatno ređa grupa tumora koja nastaje u ćelijama pankreasa koje proizvode hormone. Ovi tumori nazivaju se neuroendokrini tumori pankreasa i mogu izazvati sasvim drugačije simptome od onih koji se obično vezuju za rak pankreasa.
Pankreas je izdužena žlezda koja se nalazi iza želuca i ima važnu ulogu u varenju hrane i regulaciji metabolizma. On proizvodi enzime koji razgrađuju hranu, ali i hormone koji regulišu nivo šećera i druge procese u organizmu.
Neuroendokrini tumori nastaju upravo u ćelijama koje proizvode hormone, takozvanim ćelijama Langerhansovih ostrvaca. Zbog toga se ponekad nazivaju i tumori Langerhansovih ostrvaca.
Tumori koji luče hormone
Kod pojedinih pacijenata tumorske ćelije nastavljaju da stvaraju hormone, često u prevelikim količinama. Takvi tumori nazivaju se funkcionalni tumori. Među najpoznatijima su:
- insulinom, koji utiče na nivo šećera u krvi
- gastrinom, koji može izazvati čireve u želucu i dvanaestopalačnom crevu
- glukagonom, koji utiče na metabolizam glukoze
Zbog viška hormona, simptomi ovih tumora ponekad podsećaju na druge poremećaje i zato se često kasnije prepoznaju.
Kada se javljaju simptomi
Neuroendokrini tumori pankreasa ponekad dugo ne izazivaju nikakve tegobe. Kada se simptomi pojave, mogu da budu vrlo različiti i mogu da uključuju:
- gorušicu
- slabost i izražen umor
- grčeve u mišićima
- smetnje u varenju
- dijareju ili zatvor
- gubitak telesne težine
- osip na koži
- bol u stomaku ili leđima
- žutilo kože i beonjača
- vrtoglavicu
- zamagljen vid
- glavobolju
- pojačanu žeđ ili glad
Kod tumora koji luče hormone mogu se javiti i specifične tegobe, poput naglog pada šećera u krvi, drhtavice, znojenja ili ubrzanog rada srca.
Zašto nastaju
Ovi tumori nastaju kada se u ćelijama pankreasa pojave promene u DNK, odnosno mutacije koje utiču na način na koji ćelije rastu i dele se. Takve promene mogu dovesti do nekontrolisanog razmnožavanja ćelija i stvaranja tumora. U nekim slučajevima tumorske ćelije mogu da se prošire i na druge organe, najčešće na jetru.
Ko je u većem riziku
Rizik može biti veći kod osoba koje u porodici imaju slučajeve neuroendokrinih tumora pankreasa. Postoje i retki nasledni sindromi koji povećavaju verovatnoću razvoja ovih tumora, kao što su:
- multipla endokrina neoplazija tip 1 (MEN1)
- von Hipel–Lindau bolest
- neurofibromatoza tip 1
- tuberozna skleroza
Ovi sindromi nastaju zbog naslednih promena u DNK koje omogućavaju ćelijama da se dele više nego što je potrebno.
Da li se mogu sprečiti
Za sada ne postoji način da se razvoj neuroendokrinih tumora pankreasa spreči. Lekari naglašavaju da osoba koja razvije ovu vrstu tumora nije učinila ništa što bi ga izazvalo, jer tačan uzrok promena u ćelijama najčešće nije poznat.
Kako se leče i kakva je prognoza
Lečenje neuroendokrinih tumora pankreasa zavisi od njihove veličine, brzine rasta i toga da li se tumor proširio na druge organe. Kada se otkriju na vreme, osnovni način lečenja najčešće je hirurško uklanjanje tumora.
U pojedinim slučajevima koriste se i lekovi koji utiču na lučenje hormona, kao i druge terapije koje usporavaju rast tumora. Ako se bolest proširila, lečenje može uključivati kombinaciju različitih metoda kako bi se kontrolisali simptomi i usporilo napredovanje bolesti.
Za razliku od najčešćeg oblika raka pankreasa, neuroendokrini tumori često rastu sporije, pa je i prognoza povoljnija, naročito kada se bolest otkrije u ranijoj fazi. Ipak, sam tok bolesti može da bude različit od pacijenta do pacijenta, zbog čega je redovno praćenje i pravovremeno lečenje od ključnog značaja.
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
