Iako se često otkriva slučajno, ovo stanje, poznato i kao eritrocitoza, zahteva pažljivo medicinsko ispitivanje jer „gusta krv“ nosi stvarne rizike od komplikacija poput tromboze, srčanog udara i moždanog udara.
Pogled na laboratorijske rezultate i crvena oznaka pored vrednosti hemoglobina dovoljna je da pokrene lavinu pitanja i strahova. Povišen hemoglobin nije automatska presuda, već signal tela da nešto treba proveriti.
Hemoglobin je protein bogat gvožđem unutar crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) čija je ključna uloga transport kiseonika iz pluća do svakog tkiva i organa u telu.
Kada je njegova koncentracija povišena, to znači da krv sadrži abnormalno visok broj crvenih krvnih zrnaca, što dovodi do stanja poznatog kao hiperviskozitet, odnosno „gušća krv“ koja otežano cirkuliše kroz krvne sudove.
Referentne vrednosti variraju, ali nivoi iznad 16,5 g/dl za odrasle muškarce i 16 g/dl za žene se generalno smatraju povišenim.
Najčešći simptomi
Jedan od najvećih izazova kod ovog stanja je taj što često nema simptome u ranim fazama. Mnogi ljudi se osećaju potpuno normalno, a povišena vrednost se otkriva slučajno, tokom rutinskog testa krvi. Zato su redovni pregledi ključni za prevenciju.
Kada se simptomi i pojave, mogu biti nespecifični i uključivati:
- hronične glavobolje koje ne reaguju na uobičajene lekove protiv bolova
- neobjašnjivu vrtoglavicu
- zujanje u ušima
- zamućen vid
- stalni osećaj umora
Neki pacijenti takođe prijavljuju prekomerno znojenje, crvenilo lica i dlanova ili lako stvaranje modrica.
Postoji i jedan veoma specifičan znak koji može ukazivati na ozbiljniji uzrok, a to je akvageni pruritus, intenzivan, pekući svrab kože koji se javlja odmah nakon tuširanja toplom vodom.
Uzroci povišenog hemoglobina
Uzroci povišenog hemoglobina mogu se podeliti u dve glavne grupe.
- Prva, i daleko najčešća, je takozvana sekundarna eritrocitoza, gde telo proizvodi više crvenih krvnih zrnaca kao odgovor na neki spoljašnji stimulus ili drugu bolest. Najjednostavniji primer je dehidracija, kada se zapremina tečnog dela krvi (plazme) smanjuje, što dovodi do toga da crvena krvna zrnca izgledaju koncentrisanije.
Ovo se naziva relativna eritrocitoza i rešava se jednostavnom rehidratacijom. Drugi uobičajeni uzroci su pušenje, gde ugljen-monoksid smanjuje kapacitet prenosa kiseonika, a telo kompenzuje proizvodnjom više crvenih krvnih zrnaca, i život na velikim nadmorskim visinama gde je vazduh razređeniji.
- Druga grupa sekundarnih uzroka su hronična stanja koja izazivaju hipoksiju, odnosno nedostatak kiseonika u telu. Naše telo ima sofisticirani sistem za praćenje kiseonika, a bubrezi su glavni senzori. Kada bubrezi otkriju pad nivoa kiseonika, oni oslobađaju hormon eritropoetin (EPO), koji govori koštanoj srži da poveća proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Stanja poput hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), srčane insuficijencije ili često nedijagnostikovane apneje u snu dovode do stalne hipoksije. Telo, u pokušaju da nadoknadi nedostatak kiseonika, stalno stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, što na duži rok dovodi do opasno guste krvi. Zato je provera funkcije pluća i srca neophodna u lečenju, a ponekad je rešenje za visok hemoglobin zapravo CPAP uređaj za spavanje.
Kada je koštana srž „krivac“
U retkim slučajevima, problem ne leži u reakciji tela na spoljašnje uslove, već u „fabrici“ krvnih ćelija, samoj koštanoj srži. U ovom slučaju govorimo o primarnoj eritrocitozi, čiji je najpoznatiji oblik policitemija vera (PV).
Ovo je redak, hronični oblik raka krvi kod kojeg koštana srž, zbog genetske mutacije (najčešće u genu JAK2), nekontrolisano proizvodi ogromne količine crvenih krvnih zrnaca, bez obzira na potrebe tela i nivo hormona EPO.
Iako reč „rak“ zvuči zastrašujuće, važno je naglasiti da je PV sporo progresivna bolest koja se, uz pravilan tretman, može držati pod kontrolom decenijama, omogućavajući pacijentima da žive normalnim životom.
Od krvnih ugrušaka do moždanog udara
Najveća opasnost od povišenog hemoglobina leži u povećanoj viskoznosti krvi. Gusta, lepljiva i sporije tekuća krv je sklonija spontanom stvaranju ugrušaka (tromboza). Ovi ugrušci se mogu formirati u dubokim venama nogu, a ako se odvoje i putuju do pluća, mogu izazvati plućnu emboliju opasnu po život.
Ako se ugrušak formira u arterijama, to može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Zato lekari tako ozbiljno shvataju povišene vrednosti. Dijagnostički proces počinje ponovljenom kompletnom krvnom slikom (KKS), nakon čega sledi merenje nivoa hormona EPO u krvi.
Nizak nivo EPO sa povišenim hemoglobinom snažno ukazuje na policitemiju veru, dok visok nivo ukazuje na sekundarni uzrok. Potvrda se često traži genetskim testiranjem na mutaciju gena JAK2.
Kako izgleda lečenje?
Lečenje je usmereno na smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca i rešavanje osnovnog uzroka. Najbrži i najefikasniji metod za snižavanje gustine krvi je terapijska flebotomija, odnosno kontrolisano povlačenje krvi, slično dobrovoljnom davanju krvi. Ovo fizički uklanja višak crvenih krvnih zrnaca i odmah smanjuje rizik od komplikacija.
Naravno, ključno je lečiti osnovni problem, bilo da se radi o prestanku pušenja, regulisanju plućnih bolesti ili korišćenju terapije za apneju u snu. Pravilna hidratacija takođe pomaže jer voda prirodno razređuje krv.
Povišen hemoglobin na testu je poziv na akciju, ali ne i na paniku. To je medicinski nalaz koji se, uz saradnju lekara, može precizno istražiti, razumeti i veoma efikasno kontrolisati.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Koje vrste raka uzrokuju nizak hemoglobin? Sve o malignim bolestima koje mogu dovesti do anemije
