Trombofilija - tihi rizik bez simptoma: Povezana je sa šlogom i pobačajem, a mnogi ni ne znaju da je imaju

Trombofilija je poremećaj zgrušavanja krvi koji povećava sklonost ka stvaranju opasnih ugrušaka. Iako često prolazi bez simptoma, može da dovede do duboke venske tromboze, plućne embolije, pa čak i fatalnih posledica, posebno u trudnoći.

Kratak dah, oštar bol u grudima i ubrzan rad srca

Opasnost od trombofilije leži upravo u ovim komplikacijama, jer krvni ugrušci mogu da blokiraju krvne sudove i prekinu dotok kiseonika do vitalnih organa. Najčešće se manifestuje kao duboka venska tromboza (DVT), obično u nogama, koja izaziva otok, bol, crvenilo i osećaj topline.

Međutim, opasnost po život nastaje kada se deo ugruška otkine, krene da putuje kroz krvotok i dospe do pluća, gde izaziva plućnu emboliju – stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju i može da bude fatalno. Simptomi uključuju iznenadni nedostatak daha, oštar bol u grudima i ubrzan rad srca.

U zavisnosti od lokacije, ugrušci takođe mogu da izazovu moždani udar, srčani udar ili otkazivanje bubrega, što ovo naizgled tiho stanje čini potencijalno razornim.

Vrste trombofilije

Postoje dve glavne vrste trombofilije:

• Nasledna (genetska) - nasledni oblici su uzrokovani genetskim mutacijama koje se prenose sa roditelja na decu.
• Stečena trombofilija - koja je češća, razvija se tokom života pod uticajem različitih faktora. 

Povećan rizik u trudnoći

Poseban oprez je potreban kod trudnica, jer je sama trudnoća stanje prirodno povećane sklonosti ka stvaranju krvnih ugrušaka. Kod trudnica sa trombofilijom, rizik od venske tromboembolije se povećava i do deset puta, a najviši je u prvih šest nedelja nakon porođaja.

Trombofilija je povezana sa nizom ozbiljnih komplikacija koje mogu ugroziti i majku i dete, uključujući ponavljajuće spontane pobačaje, mrtvorođenost, preeklampsiju (visok krvni pritisak sa oštećenjem organa), zastoj u rastu fetusa i prevremeno odvajanje posteljice.

Zato se ženama sa istorijom ovih komplikacija ili porodičnom istorijom tromboze preporučuje testiranje pre ili tokom trudnoće.

Kako se prepoznaje i dijagnostikuje trombofilija?

Sama trombofilija najčešće ne daje simptome, pa se često otkriva tek nakon što dođe do stvaranja krvnog ugruška. Ipak, na nju se može posumnjati ranije, naročito kod osoba koje imaju ponavljane tromboze, trombozu u mlađem životnom dobu ili opterećenu porodičnu anamnezu.

Kada se ugrušak već formira, simptomi zavise od mesta na kojem se nalazi. Pored simptoma duboke venske tromboze i plućne embolije, ugrušak u abdomenu može izazvati jake bolove u stomaku i povraćanje, dok ugrušak u mozgu može izazvati iznenadnu i jaku glavobolju, probleme sa vidom, govorom ili slabost na jednoj strani tela.

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne lične i porodične anamneze i niza specijalizovanih analiza krvi i genetskih testova koji identifikuju specifične mutacije ili nedostatke proteina. Važno je napomenuti da se rutinski skrining cele populacije ne preporučuje.

Život sa trombofilijom i mogućnosti lečenja

Lečenje nije usmereno na samu trombofiliju, već na sprečavanje i lečenje krvnih ugrušaka. Ako je rizik visok ili se ugrušak već formirao, glavni oslonac terapije su antikoagulantni lekovi. Pored terapije, važno je usvojiti zdrave životne navike i redovno se konsultovati sa lekarom za individualni plan lečenja.

Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Nije svejedno da li imate tromb u veni ili arteriji- kardiolog otkriva različite simptome i posledice