Teška astma – podcenjena bolest koja može ugroziti život: Doktorka otkriva simptome i savremeno lečenje
Astmaje jedna od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti odraslih i najčešća hronična bolest u dečijem uzrastu.
- Procene pokazuju da u Srbiji oko 200.000 odraslih osoba boluje od astme, ali se samo manji deo redovno kontroliše i leči. Razlozi su brojni - pogrešno tumačenje simptoma, kasno postavljanje dijagnoze, uverenje da će tegobe „proći same“, nedostatak pulmologa, kao i česta zabluda da su simptomi posledica anksioznosti, loše kondicije ili neke druge bolesti - kažedocent dr Sanja Hromiš, specijalista pulmologije i alergologije i šef Klinike za alergologiju, opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Prema njenim rečima od ukupnog broja obolelih, 3–10% ili oko 6.000 pacijenata u Srbiji bori se sa najtežom formom ove bolesti – teškom astmom.
- Poseban izazov predstavlja činjenica da svaka astma može postati teška, bilo postepeno tokom godina ili naglo, već sa prvim simptomima. Rizik za razvoj najtežih oblika značajno raste kod pacijenata koji se neredovno ili nepravilno leče, kao i kod onih kod kojih astma dugo traje bez adekvatne kontrole.
Pacijenti sa teškom astmom imaju svakodnevne simptome i napade koji se javljaju uprkos redovnom lečenju, čak i uz visoke doze lekova.
- Teška astma snažno utiče na svakodnevni život: otežano disanje, sviranje u grudima i kašalj, a česta pogoršanja mogu dovesti do hospitalizacije, pa čak i smrtnog ishoda.
Pored fizičkih tegoba, teška astma nosi i veliki emocionalni teret.
- Osobe sa teškom astmom imaju povećan rizik od anksioznosti i depresije, a bolest često ograničava radnu sposobnost i društveni život. Zbog čestih pogoršanja i potrebe za intenzivnim lečenjem, teška astma predstavlja i značajan socijalni i ekonomski teret.
Važno je da znate
Prisustvo teških i stalnih simptoma ili životno ugrožavajućih pogoršanja ne mora direktno biti povezano sa teškom astmom.
- Ovakve kliničke manifestacije mogu nastati zbog neredovnog ili nepravilnog uzimanja terapije (pumpica), preterane upotrebe lekova za brzo olakšanje simptoma, prisustva drugih bolesti koje pogoršavaju astmu (sinusitis, gojaznost, GERB) ili zbog pogrešno postavljene dijagnoze. Drugim rečima, teška astma je bolest koja ne reaguje na visoke doze standarnde (inhalatorne) terapije uprkos njihovoj redovnoj i pravilnoj primeni, kod pacijenata koji imaju potvrđenu dijagnozu astme, modifikovane faktore rizika i kod kojih su sve pridružene bolesti adekvatno dijagnostikovane i lečene.
Ko je u riziku?
Povećan rizik za razvoj astme javlja se kod čestih virusnih infekcija (naročito u detinjstvu), alergijske senzibilizacije, smanjene plućne funkcije, stalne izloženosti duvanskom dimu ili drugim zagađivačima ili nakon velikih stresnih situacija.
- Ipak, još uvek nije potpuno jasno zašto neko razvije tešku formu bolesti. Ponekad čak i osobe bez faktora rizika - sportisti, nepušači, ljudi sa zdravim životnim navikama - mogu razviti tešku astmu.
Teški napadi astme - pogoršanja ili egzacerbacije
Ponekada su simptomi astme prisutni često ili se javljaju iznenada, mogu biti prisutni tokom dana ali i noću kada ozbiljno narušavaju san i dnevno-noćni ritam.
- To nazivamo nekontrolisanom astmom koja zahteva ponovnu procenu i prilagođavanje terapije kako bi se sprečili neželjeni ishodi. Međutim, simptomi i plućna funkcija mogu se toliko pogoršati da postanu nepodnošljivi: pacijenti „vape“ za vazduhom, osećaju strah, anksioznost i realan strah od smrti. Tada govorimo o teškom napadu astme. Ovakvi strahovi nisu neopravdani - svako pogoršanje zahteva hitnu i stručnu intervenciju.
Pogoršanje astme najčešće ne nastaje naglo, već se razvija postepeno, tokom nekoliko dana ili čak nedelja.
- Problem je što mnogi pacijenti ne prepoznaju prve znake, ne obrate pažnju na njihovo sve češće prisustvo, ili ih „gase“ povremenom primenom lekova za brzo olakšanje. Takav pristup samo privremeno ublaži tegobe, dok se u pozadini stvaraju uslovi za ozbiljno pogoršanje. Mnogo ređe se dešava da se napad razvije u roku od nekoliko sati ili minuta, kada je prostor za reagovanje mali i potrebna je hitna medicinska pomoć. Ovakvi nagli napadi češći su kod osoba sa nekontrolisanom ili teškom astmom.
Uzroci pogoršanja mogu biti različiti: izlaganje alergenima ili iritansima, virusne infekcije, nagla promena vremena, vetar ili stres, ali se često pravi okidač i ne može sa sigurnošću utvrditi.
- Napadi astme treba da budu signal za ponovnu procenu upravljanja bolešću, jer su rizični i mogu dovesti do značajnog pada plućne funkcije. Ukoliko se napadi javljaju češće od jednom godišnje, neophodno je uputiti pacijenta u specijalizovanu ustanovu za tešku astmu, kako bi se rizici otklonili i započelo adekvatno lečenje.
Lečenje teške astme
Osnovni cilj terapije je smanjiti opterećenje simptomima i rizik od neželjenih ishoda, kao što su pogoršanja, pad plućne funkcije i neželjeni efekti lekova.
- Svaka osoba sa astmom ima i sopstvene ciljeve u upravljanju bolešću, ali je kod svih neophodno optimizovati standardnu terapiju, upravljati faktorima rizika, osnažiti redovnu primenu lekova i lečiti sve pridružene bolesti koje mogu pogoršati astmu. Veoma je važno razviti poverenje između medicinskog tima i pacijenta i naučiti pacijenta da upravlja svojom bolešću.
Savremeno lečenje teške astme podrazumeva primenu biološke terapije - monoklonskih antitela koja blokiraju specifične molekularne puteve uključene u tešku astmu.
- Ona deluju tako što se vezuju za određenu ciljnu molekulu i sprečavaju njenu funkciju (npr. anti‑IgE, anti‑interleukin‑5 ili anti-TSLP). Ovakva terapija je vrlo specifična i neophodno je precizno odrediti upalne mehanizme koji su uključeni u bolest, kako bi se izabrao pravi lek za pravog pacijenta. Biološka terapija se uvek primenjuje kao dodatna terapija, uz postojeću inhalatornu terapiju - objašnjava dr Hromiš.
Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju teške astme.
- Nekada su ovi pacijenti bili osuđeni na čestu ili stalnu upotrebu oralnih kortikosteroida (prednizon, deksazon), koji su delimično držali astmu pod kontrolom, ali su dugoročno izazivali ozbiljne neželjene efekte - hipertenziju, gastritis, šećernu bolest, osteoporozu i učestalije infekcije.
- Danas je biološka terapija bezbedna i izuzetno efikasna. Kod većine pacijenata simptomi se značajno smanjuju, pogoršanja postaju retka ili potpuno nestaju, a kvalitet života se dramatično poboljšava.
Biološka terapija je zaista „terapija koja menja život“ pacijenata sa teškom astmom i potpuno je promenila ciljeve lečenja.
- Danas težimo postizanju remisije bolesti – što znači odsustvo simptoma, odsustvo pogoršanja i primena samo onih lekova koji nemaju dugoročne neželjene efekte i omogućavaju punu radnu i životnu aktivnost. To je veliki uspeh, naročito kada znamo da se astma često javlja kod mlađih i radno aktivnih osoba. Ponekad se remisija doživljava kao ozdravljenje, ali o tome još uvek ne možemo govoriti. Zato je neophodno nastaviti lečenje i pridržavati se zdravih životnih navika kako se bolest ne bi vratila.
Zaključak
Doktorka Hromiš naglašava da je jako važno upravljati astmom.
- Za pacijente sa blagom astmom presudne su redovne kontrole i uzimanje terapije prema dogovoru sa lekarom. Za sve koji imaju učestale simptome ili pogoršanja, važno je da se što pre jave svom pulmologu kako bi se započelo pravo lečenje. Samo pravovremena i adekvatna terapija može obezbediti dug, kvalitetan i aktivan život sa astmom.
Važno
Nacionalno udruženje obolelih od teške astme (OTA) - je nedavno objavilo vodič za pacijente sa astmom, gde se nalaze odgovori na najčešće postavljena pitanja o ovoj bolesti.
